Tanke kazne za kidanje kablova

Pored presecanja visokonaponskih kablova, koja su učestala u poslednje vreme, neimari širom grada prilikom izvođenja radova umeju da usput zakače i pokvare vodovodne i kanalizacione cevi i telefonske kablove. Štetu nanose komunalnim preduzećima, ali i hiljadama sugrađana koji usred zime ostanu bez struje, ili u vrelim letnjim danima bez vode.

– Da se ovakve greške ne bi ponavljale neophodno je da investitori pre početka radova prouče planove i onda dobro procene gde će da kopaju – kaže Vladan Luković, gradski sekretar za inspekcijske poslove.

Vlasnici objekata, koji trpe štetu zbog nestanka struje, kao što se prekjuče dogodilo u brojnim fabrikama duž Batajničkog druma, prema Lukovićevim rečima, imaju zakonsko pravo da pokrenu tužbu protiv izvođača radova ili nepoznatog počinioca. Preko Gradskog centra za obaveštavanje i uzbunjivanje komunalna preduzeća prijavljuju gradskoj inspekciji da im je „okrnjena” infrastruktura. Sekretarijat za inspekcijske poslove onda naređuje hitno otklanjanje kvara i podnosi prijave protiv izvođača koji su najčešće privatne firme ali, ako su krivi, kaže Luković, ne štede ni gradska komunalna preduzeća, čiji rad nadgledaju.

Prosleđivanje prijava protiv „Beogradskih elektrana”, čiji su radnici nedavno u dva navrata isekli kablove „Elektrodistribucije Beograd”, kaže Luković, nije u njihovoj nadležnosti, već su o tome brinuli drugi inspekcijski organi. Iz Sekretarijata za inspekcijske poslove sudijama su nedavno upućene prijave protiv „Beograd puta”, koji je naneo štetu „Vodovodu i kanalizaciji”.

– U gradu ima dosta gradilišta, pa je i logično da se ovakve greške ponekad događaju. Ne kažem da investitori ne treba da vode računa kako i gde im radnici kopaju, samo naglašavam da gde se radi tu se i greši. Ne mislim da neimari namerno oštećuju instalacije, već to čine iz nepažnje ili zbog razlika između postojećeg projekata i situacije na terenu – ističe Luković.

Ovi prekršaji mogu da se tretiraju kao oštećenje tuđe stvari, za šta su pravnim licima zaprećene kazne od 12.000 do 500.000 dinara. Međutim, najviša novčana kazna nikada nije izrečena, objašnjava Luković, i tu vidi jedan od glavnih problema učestalosti oštećenja cevi i kablova.

– U potpunosti se zalažem za izricanje što većih kazni, jer investitor, koji plati 500.000 dinara za presecanje kabla, posle toga će strogo voditi računa da grešku ne ponovi. Novčane kazne koje izriču sudije su niske, ali smatram da to nema nikakve veze sa eventualnom korupcijom u sudstvu i nije moje da o tome govorim – ističe Luković.