Između istine i laži

Od našeg specijalnog izveštača
Venecija, Lido, 6. septembra – On nikada nije prestao da patrolira granicama između realnog i potencijalnog života, života i smrti, tela i senki, zakona gravitacije i njenog odsustva, između melanholične usamljenosti natčoveka i vanzemaljaca. U njegovim filmovima imaginacija i fantazija predstavljaju dužnost, obavezu i slavlje, rekli su o Timu Bartonu Marko Miler i Enriko Magreli, obrazlažući odluku da u godini festivalskog jubileja (75 godina osnivanja) "Zlatni lav" za životno delo pripadne baš ovom američkom autoru.

Na sinoćnoj svečanosti u Velikoj dvorani Tim Barton je doživeo ovacije, a nagradu mu je uručio Džoni Dep, glumac sa kojim je ovaj autentični i samosvojni scenarista i reditelj najčešće radio ("Edvard Makazić", "Ed Vud", "Čarli i fabrika čokolade"...). Sada već 49-godišnji Barton, svojevremeno poznat i kao filmsko čudo od deteta, karijeru je započeo 1971. snimivši dva kratka filma, proslavio se tokom osamdesetih serijalom animiranih filmova "Bitlđus", a kasnije i dugometražnim igranim filmovima među kojima su i "Betmen", "Povratak Betmena", "Mars napada", "Velika riba" i rimejk "Planete majmuna". Sve ove filmove krase duhovito-peckajuće i "uvrnute" priče i vizuelna gotska atmosfera. Takav je i novi 3-D animirani film "Noćna mora pre Božića", prikazan posle svečanosti, koji je Barton radio zajedno sa Henrijem Selikom, učestvujući i u ilustraciji i produkciji.

Raskošne produkcije je i "Noćno posmatranje" (u konkurenciji), novi film britanskog reditelja i slikara Pitera Grineveja, velika posveta Rembrantu, njegovom slikarstvu i životu. Grinevej u svojoj priči o slavnom holandskom slikaru polazi od trenutka kada on pristaje da slika grupni portret amsterdamskih musketara umešanih u zaveru, što će umetnika na kraju dovesti do društvene i finansijske propasti. Kroz teatarsku postavku priče, Grinevej razotkriva slikara u svetu novca, prestiža, seksa, zavere i uslova slikanja, služeći se vizuelnim anegdotama i veoma uzbudljivom igrom svetlosti i senke. Vizuelni efekti, kompozicije kadrova i umetnička fotografija, blistavi su elementi ovog, inače, predugog i previše statičnog filma.

U konkurenciji je viđen i kinesko-hongkonški film "Sunce se rađa", u režiji Ven Žijanga, koga nazivaju kineski Kusturica, valjda zato što su mu filmovi prepuni boja, zvuka, emocija i folklora. Doduše, umesto romskih, Ven obilato koristi ruske pesme (?!), u strastvenoj priči iz četiri dela o udovici čiji je muž preminuo pre rođenja deteta, o ljubavnom trouglu dva muškarca i zamamne sredovečne doktorke, o baršunu i ženskom stomaku... Stilski i narativno sve se na kraju sklapa u prilično skladnu celinu, ali "Sunce se rađa" je ipak od one vrste filma koji ne ostavlja trajniji utisak. 

Ven je inače filmsku karijeru započeo kao glumac, počeo je da režira tek devedesetih, a internacionalno prepoznavanje stekao je posle osvojene nagrade u Kanu 2000. za film "Đavoli na pragu".
Njegov hongkonški, mnogo slavniji, kolega Džoni To na Venecijanski festival je stigao sa novim žanrovskim filmom "Ludi detektiv", koji je režirao u saradnji sa Vai Ka Faijem. Ovaj film se krio iza oznake film iznenađenja (uobičajeni štos ovog festivala) u takmičarskom programu. Međutim, prevelikih iznenađenja i nije bilo jer se i očekivalo da će Marko Miler ponuditi još nešto sa teritorije Azije.

Nije previše iznenadio ni klasik krimi-filma, iako je njegov "Ludi detektiv" prilično intrigantan za žanrovski čisti i predvidljivi film. Glavni junak filma je neobičan, a veoma uspešan policijski detektiv koji veruje da poseduje dar da u svakom čoveku vidi koliko ličnosti zapravo poseduje. Služeći se ironijom, narativno i vizuelno složenim igrarijama, To i Fai nude film u kojem je bitka između dobra i zla nepoštedna, približavanje istini dovodi do gubitka osećaja za relativnost stvari, a ljudska bića prolaze kroz seriju moralno komplikovanih situacija.

U jučerašnjem danu najpovoljniji utisak ostavio je dugometražni dokumentarni film "Čovek iz aviona", oskarovca Džonatana Demija, koji nudi višeslojnu storiju o nekadašnjem američkom predsedniku Džimiju Karteru. Film istražuje i privatnu i javnu stranu Karterove ličnosti, ukazuje na njegov izražen osećaj za pravdu, dugovečnu spiritualnu viziju mira i stabilnosti, njegovu energiju i neugašenu nadu. Džonatan Demi ne krije da je bio inspirisan Karterovom promotivnom turom kontroverzne knjige "Palestina: Mir nije aparthejd", zbog koje su Karterov kredibilitet i politički sud bili često dovođeni u pitanje...