Milošev vrt prepun roda

Pri­je­po­lje – Ugre­ja­lo u br­di­ma Du­mlja­na iz­nad Pri­je­po­lja, je­dva se di­še u pla­ste­ni­ku du­gom 12 me­ta­ra i vr­tu pu­nom ro­da, kraj ko­ga je pče­li­njak. A sta­ri­na Mi­loš Lu­čić, ma­da na je­sen pu­ni 94 go­di­ne, tu ra­di kao mla­dić. Ze­mlju mo­ti­kom raz­gr­će, va­di luk i krom­pir, be­re zre­le plo­do­ve ma­li­ne, ku­pi­ne, ja­go­de, ri­bi­zle, jo­šte i dru­ge, pre­gle­da ra­mo­ve u ko­šni­ca­ma...

I sve la­ko, uz osmeh. Ceo taj vrt i rod u nje­mu Mi­lo­še­vih ru­ku su de­lo.

On ži­vi s po­ro­di­com si­na Mi­la­na u Pri­je­po­lju, pen­zi­o­ner je vi­še od po­la ve­ka, a ro­dio se u ovoj se­o­skoj ku­ći gde sa­da pro­vo­di ce­lo pro­le­će i le­to.