Doba degradiranja univerziteta

Muharem Bazdulj je, tekstom ,,Ivan Ković i Miloš Medenica” („Politika”, 5. jula), otvorio neka važna pitanja. Javnost se, kako se tu primećuje, pokazala spremnom i sposobnom da spreči progone na Univerzitetu u Beogradu. Bazdulj, međutim, naglašava da se i ovom prilikom pokazalo da su ovdašnji mediji i javne ličnosti međusobno duboko podeljeni i da oni staju isključivo i samo iza svojih istomišljenika. Po njegovom mišljenju to nas, sve zajedno, čak vodi ka „potpunom uništavanju kritičke javnosti kao takve“.

Mogu, zaista, da potvrdim da su propali svi pokušaji da se, uprkos zakonima i akademskim običajima, spreči moj izbor u više zvanje. U tome je podrška značajnog dela javnosti bila neobično važna. Tu se, međutim, završava svaka veza Bazduljevih tumačenja s onim što se događalo u stvarnosti. Nema sumnje da je važno da brinemo o načelnosti u javnom prostoru. Ali, ovde je, pre svega, reč o Univerzitetu. Kako je moguće da se u toj dobroj kući čestitih tradicija dešavaju takva bezakonja?

Docent na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU