Stručnost ispred politike, slučaj „Fijata"

Ima sigurno već decenija kako se kao rešenje naših problema ističe stručnost – još od čuvenog slogana „stručnost ispred politike”. U tom duhu je išao i serijal o partokratiji na jednoj našoj televiziji, a često se čuje i da bi bolji menadžment na koji ne bi uticala politika, odnosno partije, doveo do boljih usluga ili bolje privrede. Samo kad bismo, dakle, na prava mesta birali stručne, sve bi bilo bolje. Nego ne dolazimo nikako do političkih uslova za to. Kada se dođe do politike, sve se razblaži i, budući da politika odlučuje, ponovo partijska knjižica postaje važnija od znanja.

Opozicija često izlazi sa ovim programom koji bi se mogao nazvati „meritokratija” – vladavina onih koji su zbog svoje stručnosti zaslužili da vladaju – i smatra da bi ona mogla da obezbedi stručnije i bolje kadrove. Nego je nezgoda u tome što obrazovanost i stručnost nisu sasvim pouzdan garant uspešne politike. Jednako stručni su mnogi ljudi koji ipak imaju različita mišljenja, poneko je stručan ali nije baš odgovoran, a u demokratiji – ako je ne ukinemo – odlučuju građani, a ne samo znanje, kao kod Platona u starom veku i u nikad ostvarenoj viziji „idealne” države.

Urednik portala „Dvogled”

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU