Odlazak legendarnog pevača narodnih pesama

Pevač Predrag Gojković Cune preminuo je u 85. godini, preneo je Tanjug. Gojković je rođen 1932. godine, bio je pevač srpskih narodnih pesama, starogradskih, sevdalinki, zabavnih i meksikanskih pesama.

Cune je krenuo u prvi razred osnovne škole 1939. godine, u osnovnoj školi „Vojislav Ilić”. Srednju školu je završio u Osmoj muškoj gimnaziji na Crvenom krstu u Beogradu, gde se družio i išao u školu sa kasnije proslavljenim glumcima Velimirom Batom Živojinovićem i Danilom Batom Stojkovićem.

Nakon gimnazije, studirao na Trgovačkoj akademiji, ali ga pevanje odvlači od studija, tako da nikad nije diplomirao. Nadimak „Cune” je dobio, kako je sam objasnio u emisiji „Balkanskom ulicom” Radio-televizije Srbije, po majčinom dozivanju „Odi da te majka cune” (ljubi).

U početku karijere Gojković je bio poznat po izvođenju meksikanskih pesama, pa zatim zabavnih i naročito narodnih pesama. Gramofonska ploča sa pesmom „Kafu mi, draga, ispeci”, izdata 1962. godine, dostigla je zlatan tiraž od 50.000 primeraka.

Pored mnogo održanih koncerata i televizijskih emisija pevao je i u duetu sa Predragom Živkovićem Tozovcem, Miroslavom Ilićem, Živkom Đurić i Lepom Lukić, a nastupao je i u triju sa Miroslavom Ilićem i Predragom Živkovićem Tozovcem („tri tenora“).

Igrao je takođe u više televizijskih serija i filmova. Bivši predsednik SFRJ Josip Broz Tito odlikovao ga je Ordenom zasluga za narod, a dobitnik je i Posebnog priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Srbije.

U novembru 2015. godine, posle više od pola veka, Gojković je završio pevačku karijeru. U braku sa suprugom Leposavom imao je dve ćerke – Natašu (1964) i Katarinu (1967), poznatu beogradsku glumicu.

Cune će ostati večan

Na vest o smr­ti jed­nog od naj­bo­ljih vo­ka­la u Sr­bi­ji Pre­dra­ga Cu­ne­ta Goj­ko­vi­ća, re­a­go­va­le su mno­ge nje­go­ve ko­le­ge po­ru­kom da će, za­hva­lju­ju­ći svo­me gla­su i pe­sma­ma, osta­ti ve­čan. „Oti­šao je naj­bo­lji pe­vač na­rod­ne mu­zi­ke. On će za me­ne uvek da bu­de ve­čan, a nje­gov glas će osta­ti upam­ćen”, re­kla je Bi­lja Kr­stić, pe­va­či­ca i mu­zič­ki ured­nik Pr­vog pro­gra­ma Ra­dio Be­o­gra­da.

Za nju je, ka­za­la je Tan­ju­gu, Goj­ko­vić bio po­se­bac čo­vek i pe­vač: „Svi zna­mo ko­li­ko je bio iz­u­ze­tan. Za me­ne je naj­ve­ći pe­vač na­rod­nih pe­sa­ma svih vre­me­na. No­sio nas je svo­jom po­seb­nom bo­jom gla­sa i sva­kom svo­jom in­ter­pre­ta­ci­jom.”

Pri­se­ti­la se i ve­li­ke po­dr­ške ko­ju je do­bi­la od Goj­ko­vi­ća ka­da je stva­ra­la an­sambl „Bi­strik”. „Naj­ve­ću po­dr­šku sam do­bi­la od nje­ga. Ka­da vam ne­ko kao on da kom­pli­ment, sa­mo mo­že­te da le­ti­te”, re­kla je i do­da­la da je pe­smu „Evo sr­cu mo­me ra­do­sti” sa no­vog al­bu­ma „Svod” po­sve­ti­la upra­vo Cu­ne­tu. „Du­go ni­ko ne­će za­u­ze­ti nje­go­vo me­sto, jer je bio po­se­ban.”

Pri­zna­ti fru­laš Bo­ra Du­gić je re­kao Tan­ju­gu da je Cu­ne bio je­din­stven čo­vek – du­ho­vit, bi­star, elo­kven­tan, obra­zo­van. „Ta­ko je sli­ko­vi­to opi­si­vao sva­ku sit­ni­cu da je to bi­lo fan­ta­stič­no. Bog mu je dao iz­u­ze­tan dar, ne­po­no­vljiv glas, ali i ta­le­nat da tim gla­som vla­da. Bio je ne­ve­ro­vat­no spre­tan u ko­ri­šće­nju tog gla­sa”, is­ta­kao je Du­gić.

On je na­gla­sio da je Goj­ko­vić ople­me­nio sva­ku pe­smu i sva­koj re­či u pe­smi umeo je da­ti ap­so­lut­no zna­če­nje i pod­se­tio da je br­zo učio me­lo­di­je, što mo­gu sa­mo lju­di iz­u­zet­ne mu­zi­kal­no­sti.

Du­gić je re­kao i da je Goj­ko­vić bio do­bar čo­vek, šar­mer ko­ji je čak umeo bes­kraj­no šar­mant­no da pri­ča vi­ce­ve.

„Bio je je­din­stve­na lič­nost ko­ja svo­jim od­la­skom mo­že sa­mo da iza­zo­ve ža­lje­nje i da se za­pi­ta­te za­što od­la­ze naj­bo­lji. Uvek mi je žao ka­da od­la­ze ge­ni­jal­ci po­put Cu­ne­ta”, re­kao je Du­gić.

 „Bio je moj pe­vač­ki uzor, on na­sled­ni­ka ne­ma, ni­ti će se ro­di­ti”, uve­re­na je Me­ri­ma Nje­go­mir ko­ja za Pre­dra­ga Goj­ko­vi­ća ka­že da je bio je­din­stven, ne­ve­ro­vat­no ta­len­to­van. „Pe­vao je od mek­sič­kih pe­sa­ma, pre­ko šla­ge­ra, do na­rod­nih šu­ma­dij­skih pe­sa­ma i sev­da­lin­ki. On je uzor za sve bu­du­će ge­ne­ra­ci­je ko­je bu­du do­la­zi­le.” 

Oti­šao je, do­da­je, kao i mno­gi ve­li­ka­ni pre nje­ga: „Bio je iz­u­ze­tan čo­vek ko­ji je mo­gao da bu­de u sva­kom dru­štvu i me­đu raz­li­či­tim lju­di­ma, iz­u­zet­no in­te­li­gen­tan i obra­zo­van, mo­gao je da pri­ča o mu­zi­ci, isto­ri­ji, kul­tu­ri, imao je ne­ve­ro­vat­no pam­će­nje, pam­tio je ime­na lju­di, go­di­ne i da­tu­me.”

Po­što­vao je, is­ti­če ona za Tan­jug, svo­ju pro­fe­si­ju, svo­je ko­le­ge, a svi su po­što­va­li nje­ga, svu­da je bio „per­so­na gra­ta”. „Bio je moj ve­li­ki pri­ja­telj, u ša­li sam mu zna­la re­ći da mi je on ’naj­bo­lja pri­ja­te­lji­ca’”, re­kla je Me­ri­na Nje­go­mir.  

Mi­ni­star kul­tu­re i in­for­mi­sa­nja Vla­dan Vu­ko­sa­vlje­vić upu­tio je po­ro­di­ci pre­mi­nu­log Pre­dra­ga Cu­ne­ta Goj­ko­vi­ća te­le­gram sa­u­če­šća. Cu­ne osta­je iz­u­zet­na fi­gu­ra na­šeg mu­zič­kog ži­vo­ta. Omi­ljen i po­što­van, umet­nik ši­ro­kog ra­spo­na, kul­ti­vi­sa­nog iz­ra­za, pri­stu­pa­čan, a go­spod­stven. Uni­ka­tan i po sta­vu i po gla­su, bi­lo da pe­va pe­sme iz srp­ske sta­ri­ne ili in­ter­na­ci­o­nal­ni re­per­to­ar.”, Ka­ko je Vu­ko­sa­vlje­vić na­veo, Goj­ko­vi­ćev do­pri­nos, ne sa­mo kao pe­va­ča, ne­go i čo­ve­ka sce­ne i me­di­ja, u na­po­ri­ma da na­ša po­pu­lar­na kul­tu­ra ostva­ri vi­sok umet­nič­ki ni­vo bio je ne­mer­ljiv i pre­po­znat.

I pr­vi pot­pred­sed­nik Vla­de Sr­bi­je i mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ivi­ca Da­čić po­slao je te­le­gram sa­u­če­šća po­ro­di­ci Pre­dra­ga Goj­ko­vi­ća. „Cu­ne će svi­ma na­ma osta­ti u pam­će­nju kao le­gen­da srp­ske mu­zi­ke uz ko­ju su ge­ne­ra­ci­je od­ra­sta­le i sta­sa­va­le. Ne­do­sta­ja­će nam svi­ma nje­go­va oda­nost i pri­vr­že­nost pu­bli­ci ko­ja ga je vo­le­la i po­što­va­la, a ko­joj se on ne­se­bič­no da­vao”, na­vo­di se u te­le­gra­mu.

„Si­gu­ran sam da će uz nje­go­ve pe­sme i go­spod­ski stav na sce­ni od­ra­sta­ti još mno­go ge­ne­ra­ci­ja ko­ji­ma će bi­ti uzor”, na­veo je Da­čić, a pre­ne­lo Mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va.