​Bin Laden za koga nikad niste čuli

 Nemilosrdni ubica prošle godine je usmrtio više Amerikanaca nego što ih je nastradalo u Vijetnamu i Iraku zajedno. Samo u Ohaju, odneo je veći broj žrtava nego 11. septembar, zbog čega su lokalne novine zavapile: „U toku je teroristički napad!”

A kako je moguće da mi o tome ništa ne znamo? Kako to da nismo čuli za tu neman? Nismo jer se ne zove Muhamed, nema braon kožu i ne ubija u ima islama. On uništava zbog profita, a to još nije proglašeno terorizmom.

PRAVE I LAŽNE EPIDEMIJE: Iako je droga u 2016. pobila 65.000 Amerikanaca, od čega više od 4.000 duša u Ohaju, šef Bele kuće nijednom nije zapretio da će se obračunati sa tim masovnim ubicom. Sa regularnim teroristima, koji su u poslednjih 15 godina odneli oko 150 života, misli da zna kako će – poslaće im dronove, pobiće im i članove porodice, sravniće ih sa zemljom. A šta će sa drogom? Šta će sa teroristom koji odnosi neuporedivo više  života? U Americi vlada pandemija predoziranja i preranog umiranja zbog narkotika. I šta onda? Ništa. Narkomanska epidemija ne smatra se pretnjom po nacionalnost bezbednost jer, za razliku od terorizma, rešavanje ovog problema ne omogućava basnoslovno bogaćenje vojno-industrijskog kompleksa.

Mnogi su se predozirali zloupotrebljavajući prepisane lekove, ali nismo čuli da će Vašington strože nadzirati lekare koji masovno ispisuju recepte ne bi li zadovoljili apetite farmaceutskih kompanija. Trampova administracija oslikava ono što važi i za mnoge druge vlade sveta – sa jedne strane preuveličavanje opasnosti od radikalnog islama, izmišljanje neprijatelja i bacanje novca poreskih obveznika na kupovinu oružja, a sa druge – sistematsko zatiranje državnih škola, bolnica i socijalnih ustanova.

Bela kuća namerava da Pentagonu, koji već sada troši više od sledećih osam najsnažnijih armija zajedno, poveća davanja u vrednosti od 80 odsto celokupnog ruskog vojnog budžeta. Povišica se objašnjava borbom protiv radikalnog islama, iako su naučnici analizirali uzrok smrtnosti u SAD i izračunali da prosečan Amerikanac ima sedam miliona puta veće šanse da umre od raka ili bolesti srca nego od terorizma. Šta je Trampovo rešenje za ovu pošast? Zameniće ili ukinuti zdravstveni zakon tako da bez osiguranja ostane između 22 i 32 miliona pacijenata. Već je izveo SAD iz Pariskog sporazuma za obezbeđivanje čiste vode i vazduha. Iako su političke nemotivisane pucnjave veliki rizik po živote američkih civila – u zavisnosti od godine, strada između 15.000 i 30.000 ljudi –  administracija nije objavila „rat protiv oružja” već radi na slabljenju ionako labavih pravila za kupovinu i nošenje vatrenog oružja.

DOKTRINA ŠOKA: Islamska država je nedavno poražena u Mosulu i pitanje je dana kada će biti proterana iz Rake. Hoće li se islamski ekstremisti posvetiti ubistvima evropskih civila? Pitanje ima smisla. Napadi u Parizu, Nici ili Briselu pokazuju da takva mogućnost postoji. Ali, opasnost je prenaduvana. Prema analizi instituta Kejto, rizik od stradanja u terorističkom napadu u Francuskoj iznosi jedan prema pet miliona. London su prošlog meseca zadesila dva tragična događaja, teroristički napad i požar u zgradi u centru grada, ali je ovaj drugi odneo daleko više života. Juče je obeleženo dva meseca od masakra na koncertu Arijane Grande u Mančesteru. Evropljani su se podsetili stravičnih scena, ali ne bi smeli da dozvole da ih ovakvi prizori toliko šokiraju da prihvate ono što inače ne bi – narušavanje privatnosti i sloboda. Pod plaštom borbe protiv terorizma, policiji i službama se daju nekad nezamisliva ovlašćenja. Francuska je dve godine u vanrednom stanju dok Tereza Mej najavljuje izmene zakona o ljudskim pravima.

SPEKTAKL UMESTO VESTI: Zapadne vlade šalju vojsku i oružje Africi zarad borbe protiv Boko Harama ili Al Šababa, ali bi spasile daleko više ljudi kada bi afričkim zemljama poslale štit od zapadnih kompanija. Kako je pokazalo nedavno istraživanje britanske štampe, zapadni proizvođači cigareta prete podsaharskim vladama da nikako ne uvode mere koje su u Evropi i Severnoj Americi spasile milione života. Primoravaju afričke države da ne zabranjuju duvanski dim na javnim mestima, ne lepe upozorenja na paklicama i ne pokreću kampanje osvešćenja. Zapadnjaci neće da puše, pa su se multinacionale okrenule manje razvijenim zemljama kojima je teško da se odupru pritiscima. Pušenje i pasivno pušenje, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije, svake godine ubiju sedam miliona ljudi. To je daleko veća briga od lidera Islamske države Abu Bakra el Bagdadija o kome poslednjih dana ne prestaje da se piše jer se ne zna da li je živ ili mrtav. Da li će planeta odahnuti ako su ga sustigli dron, bomba, metak? Neće. Bin Ladenova smrt nije značila kraj Al Kaide ni  terorizma, kao što ni njegov život nije bio najveća svetska nevolja. Šta su El Bagdadi i Bin Laden u odnosu na prave El Bagdadije i Bin Ladene ovog sveta?