Oproštaj uz bronzu

Četvrti put veslali su Viktor Pivač i Martin Mačković u dvojcu bez kormilara na svetskim šampionatima za mlađe seniore (do 23 godine) i četvrti put osvojili medalju. Posle srebra na debiju 2014. i zlatnih medalja 2015. i 2016. u Plovdivu su osvojili bronzano odličje izborivši ga doslovno u poslednjem metru trke.

U trci kojom je dominirao rumunski dvojac Pivač i Mačković su samo u drugoj četvrti trke veslali sabije no što su očekivali, ali drugo mesto držali su sve do završnice kada su ih pretekli Francuzi i Amerikanci. Naši veslači nisu želeli da se oproste od ove konkurencije, načinili su dodatni napor i s 6:34,10 pretekli Amerikance Ričardsa i Korigana za dva stota dela sekunde (6:34,12). Srebro su osvojila braća Turlan (Francuska) s 6:33,49, a zlato 19-godišnji Rumuni Paskariju i Tiganesku (6:31,79), prošle godine juniorski šampioni Evrope, i najavili da će narednih godina vladati ovom disciplinom, poput našeg dvojca.

– Ovo nam je bila jedna od najtežih trka u dosadašnjoj karijeri i presrećni smo zbog činjenice da smo četvrti put uzastopno stigli do pobedničkog postolja. Mislim da to nikome do sada nije pošlo za rukom u ovoj konkurenciji. Planirali smo da u poslednjoj četvrtini trke napadnemo zlato. Međutim, kao da nam je ponestalo snage. Francuzi su mnogo bolje finiširali i oni su nas prvi preteklia zatim i Amerikanci. Ipak, poslednjim atomima snage uspeli smo da u poslednjih nekoliko zaveslaja stignemo do bronze – rekao je Viktor Pivač.

Štroker Martin Mačković je dodao:

– Za šampionat u Plovdivu zajedno smo se pripremali svega 25 dana, a trke u Bugarskoj su nam bile prve zajedničke od prošlogodišnjeg šampionata u Roterdamu. Možemo da budemo ponosni na našu priču u konkurenciji mlađih seniora koju završavamo sa četiri uzastopna svetska odličja. Ovo, pak, doživljavamo samo kao početak. I Pivaču i meni ostala je još godina dana studija u Americi, a plan je da se posle toga vratimo u Srbiju a krajnji cilj su nam naravno Olimpijske igre u Tokiju 2020.

Zadovoljan je bio i trener našeg reprezentativnog dvojca Lazo Pivač, posebno onim što su u samoj završnici pokazali naši veslači:

– Na kraju, uz nadljudski napor, stigli do postolja i bronze koja za mene kao trenera sija zlatnim sjajem. Pokazalo se da 25 dana priprema nije bilo dovoljno za viši plasman i da su u ovom trenutku Rumuni i Francuzi bili spremniji i bolji.