Osveta direktoru lažnim porukama

Pre nego što sam krenuo u Kijev svratio sam u predstavništvo naše firme u Beogradu da preuzmem avio-kartu. Sekretarica me je pitala da li poznajem inženjere Simu i Radu. Rekao sam da ih znam jer sam sa njima radio u prethodnoj firmi. Ona mi je rekla da će firma i njih možda angažovati za poslove u Kijevu.

Sima je bio na početku šeste, a Rada na kraju treće decenije života. U firmi se stalno pričalo o njima. On se ponašao dosta čudno. Prema mlađim kolegama posebno nekorektno, često bezobrazno. Prema nekim mlađim koleginicama je bio ciljno vulgaran i provokativan. Često je bio pod dejstvom alkohola i tokom radnog vremena, a posebno posle posla. Živeo je u privremenom naselju za smeštaj radnika.

Pričali su da je tu živeo više od dvadeset godina. Imao je malo dužu kosu, a redovnim farbanjem je prikrivao da je potpuno osedeo.

U njegovom imidžu povremeno su bili prisutni brkovi koje je bi takođe farbao. Često neuredan, kupovao je jeftinu odeću i nije ostavljao utisak ozbiljnog inženjera. Sa stručne strane imao je ugled među kolegama. Ipak i ta kompetentnost bila je upitna jer nam je firma bila pred stečajem i svi ozbiljni i ambiciozni odavno su otišli. Ostajali su oni koji bolju priliku nisu imali.

Rada je bila ambiciozna, odgovorna i maksimalno zainteresovana za posao. Zajedno su odlazili na ručak u menzu, sedeli su u istoj kancelariji. Svima je bilo čudno kako ona može da normalno funkcioniše sa njim. Dešavalo se da zajedno prošetaju po gradilištu i da radnici gledaju da je on nekad zagrli nekad ode i dalje i spusti joj ruku na zadnjicu. Sve je to prolazilo bez njene reakcije. O tome je obaveštena i njihova šefica. Znala je za njegove ranije ispade i pitala je Radu da li joj je potrebna pomoć. Međutim, Rada je odgovorila da je sve to normalno.

Svi su pričali o lepoj devojci koja je iz neobjašnjivih razloga provodila vreme sa nekim od koga su svi bežali. A onda odjednom vest da njih dvoje zajedno idu u Ukrajinu.

Kad sam doputovao u Kijev rekao sam za njih dvoje jednom inženjeru koji je radio sa nama u prethodnoj firmi. On mi je odgovorio da jedan mlad poslovođa hoće da se oženi sa Radom i da je navodno fatalno zaljubljen u nju i da su u vezi. Ja nisam poznavao tog poslovođu, ali mi je ta priča bila neuverljiva.

Nekoliko meseci kasnije u Kijev je došao samo Sima. Na početku je bio malo drugačiji nego u prethodnoj firmi. Bio je spreman da na gradilištu provede i dan i noć. Zbog rada i odanosti poslu direktor gradilišta ga je zagotivio. Stanovao je u trosobnom stanu sa jednim geometrom. I sa njim je na početku normalno funkcionisao.

Posle mesec dana geometar se žalio da ne zna šta da radi. Dešavalo se da u toku noći dođe pijan da zaspi u kupatilu. Nekoliko puta čim bi zakoračio u stan pao bi na pod i tu bi prespavao do ujutru. Jedne noći geometar se probudio i kad je ušao u dnevnu sobu tamo je spavao muškarac koga nikad ranije nije video. Bio je to neki Ukrajinac koji je sa Simom pio u jednom od noćnih klubova. Posle svađe sa Simom geometar je sam sebi našao drugi  stan. Na njegovo mesto prebačen je jedan radnik.

Sima je krenuo da pije i tokom radnog vremena. Reagovao je direktor gradilišta rekavši mu da će ga vratiti u Beograd ukoliko se još jednom napije. To ga je uplašilo i na poslu je prestao da pije.

Posle nešto više od mesec dana napio se u noćnom klubu u kome je stalno odsedao. U stan je došao bez jakne, novčanika i pasoša. Morali smo da ga vratimo u Beograd da izvadi novi pasoš. Rukovodstvo firme je odlučilo da takav inženjer ne treba da se vraća nazad.

Saznali smo da se vratio u staru firmu i da je tri meseca provedena u Ukrajini iskoristio da vrati deo dugova. Uglavnom je dugovao radnicima iz privremenog naselja.

Dve nedelje posle njegovog odlaska ja sam sa broja našeg geometra dobio SMS poruku koju je hteo da pošalje u Srbiju, svom kumu. Greškom je poruku poslao meni. Hvalio se kvalitetnim kokainom i prelepim prostitutkama. Poruku sam dobio u toku noći. Sutradan sam ga video na gradilištu i učinilo mi se da izgleda čudno. Ispričao sam to magacioneru, a on mi je rekao da je geometar od dolaska u Kijev smršao petnaestak kilograma i da je to i njemu zagonetno. Nekoliko dana kasnije u toku noći su mi stigle dve SMS poruke u kojima neko tvrdi da mu naš geometar duguje novac za kokain. Dalje je tvrdio da će doći po novac kod mene.

Pokušao sam da nazovem taj broj ali veza se nije uspostavila. Sve sam to preneo direktoru predstavništva. On je takođe bio zabrinut za sve to, mada ni meni, ni njemu geometar nije ličio na narkomana. Meni je bilo nejasno zašto ne mogu da uspostavim vezu sa brojem sa koga mi je stigla SMS poruka. Otišao sam na prodajno mesto operatera i porazgovarao sa njima o porukama koje sam dobio.

Oni su proverili i rekli su mi da SMS poruke nisu sa brojeva koji su ukazani u „mom inboksu“. Objasnili su mi da je to urađeno sa interneta. Na moje pitanja kako i zar je to moguće objasnili su mi da je moguće, ali da to ne može da uradi svako. Direktor je već razgovarao sa svima koji su se družili sa geometrom i svi oni su negirali mogućnost da je on upleten u to što je ukazano u porukama.

Objasnio sam direktoru da Sima pored alkohola mnogo voli i informatiku. Bilo je jasno da su SMS poruke njegovo delo. Posle geometra meta mu je postao sam direktor. Njemu su stigle stotine poruka u kojima dominira vređanje najvulgarnije sadržine. Direktor nije znao kako da se odbrani.

Na kraju je iz beogradskog predstavništva saznao njegov broj, nazvao ga i zapretio mu. Posle toga on se zaustavio.

Poslovođa koji je bio zaljubljen u Radu prestao je da govori o njoj. Prešla je da radi u direkciju te naše firme. Sa Simom više nije kontaktirala, govorili su da je u vezi sa direktorom marketinga.

Opet su se svi u firmi čudili jer je i on takođe mnogo stariji od nje.