Preterivanja

Rečenica lažnog autora („Veličković“, 18. jul) da praktično sva čedomorstva u svetu čine žene a gotovo nikad muškarci poslužila je kao povod za ocenu izrečenu ovih dana u jednoj od kolumni da se na „Pogledima“ objavljuju tekstovi sa otvorenom i agresivnom mizoginijom, koji predstavljaju uvredu ne samo za žene već i za zdrav razum.

U obavezi sam, istine radi, da reagujem na ovu ocenu, jer bi na osnovu nje neobavešteni čitalac mogao da pomisli da je reč o rubrici – javnom poligonu za širenje mržnje, a ne o dugogodišnjoj tribini otvorenoj za sučeljavanje različitih, ponekad i veoma suprotstavljenih stavova. Ali stavova kojima se (i pored napomene da ne odražavaju uvek uređivačku politiku lista) ne širi mizoginija niti bilo koji drugi vid mržnje.

Tim povodom valja reći da je naš javni prostor poznat, između ostalog, i po olakom etiketiranju. Kad neko negde nešto kaže što zvuči disonantno u odnosu na druga mišljenja, često se i njemu i mediju koji je to preneo odmah prilepi etiketa koje se nije lako osloboditi.

Slučaj lažnog autora (kojim će se, nadamo se, pozabaviti nadležne službe) takav je. „Njegova“ ocena o ženama čedomorkama poslužila je, eto, kao povod za označavanje rubrike kojoj je taj kukavičji tekst podmetnut kao mizoginijske, iako su u istoj rubrici nekoliko dana ranije objavljena dva teksta sa veoma kritičkim stavom o muškom nasilništvu i nasilju u porodici. Reč je o tekstovima psihologa dr Daga Kolarevića („Slučaj ubistva u centru za socijalni rad”, 11. jul) i književnika Vuleta Žurića („Odbrana i poslednji letnji dani”, 15. jul). Kolarević je pisao o nedopustivoj nebrizi društvenih institucija, pa i najvećeg dela javnosti, za ženske vapaje nad nasiljem koje trpe iza četiri zida, a Žurić o pogrešnom vaspitanju kao jednom od razloga za stalne pojave nasilja u društvu.

Posle ta dva (takva) teksta u redakciju je ubačen i „Veličkovićev“, takođe s kritikom institucija zbog tolerisanja nasilja, ali i s već pomenutom ocenom o čedomorstvu, da bi taj treći prilog, kad je otkriveno da je lažan, poslužio kao povod za javno označavanje „Pogleda“ kao rubrike sa mizoginijskim tekstovima koji predstavljaju uvredu i za sam razum.

Tako se i ovoga puta pokazalo da je pitanje istine često pitanje mere i pre svega poštenog odnosa prema (svim) činjenicama. I obrnuto, da je svako prenaglašavanje nečega a zapostavljanje nečeg drugog podsticaj za nove neumerenosti. Ili, što rekoše stari Grci, svako preterivanje protivno je prirodi.