Zajednički za čistiji Dunav

Međunarodni ekspertski tim koji ispituje kvalitet vode u Dunavu doputovao je juče u Beograd odakle će nastaviti rečnu istraživačku ekspediciju. Tim od 18 biologa i hemičara, koji radi pod kontrolom Međunarodne komisije za zaštitu Dunava, doplovio je do beogradske luke flotom od tri broda, među kojima je i naša ploveća laboratorija "Argus", neophodna za sakupljanje što pouzdanijih informacija o kvalitetu vode i zagađenju kompletnog toka Dunava.

Prema rečima Nikole Marjanovića, direktora Republičke direkcije za vode Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, podaci sa drugog zajedničkog istraživanja Dunava biće upoređeni sa prvim obavljenim 2001. godine.

– U toku ekspedicije, koja predstavlja najveću istraživačku ekspediciju ove godine u svetu, brodovi će se zaustavljati u svim zemljama dunavskog basena i na taj način prenositi jedinstvenu poruku o potrebi očuvanja jednog od najznačajnijih evropskih rečnih tokova. Rezultati istraživanja biće korišćeni za formiranje najsavremenije i najnaprednije baze podataka o reci i značajno će pomoći u donošenju odluka o merama zaštite Dunava – rekao je Marjanović i dodao da srpski brod "Argus", kao istraživačko plovilo, predstavlja važan deo te međunarodne ekspedicije u kojoj učestvuju naučnici iz Nemačke, Austrije, Češke, Slovačke, Mađarske, Srbije, Rumunije i Danske.

Ekspedicija je krenula 14. avgusta iz Regenzburga u Nemačkoj, a putovanje će završiti posle 2.375 kilometara u delti Dunava u Rumuniji, 27. septembra, zaustavljajući se usput u svim zemljama dunavskog basena.

Prema Marjanovićevim rečima, rezultati prošlog istraživanja pokazali su i pozitivne i negativne strane kvaliteta vode Dunava, od dosta visokog nivoa bioraznovrsnosti do povećane koncentracije teških metala, ulja, nafte i pesticida.

– Poboljšanju kvaliteta vode Beograd će doprineti projektovanjem i izgradnjom uređaja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, kontrolom zagađivača, uvođenjem savremenih tehnologija, uređenjem priobalja, zaštitom izvorišta podzemnih voda i prirodnih dobara izuzetnih vrednosti kao što je Veliko ratno ostrvo – objasnio je Marjanović.

Prema rečima Đorđa Bobića, glavnog gradskog arhitekte, grad trenutno uređuje zemunsku obalu ispod Gardoša, a u toku je i izrada velikog plana uređenja obale od marine "Dorćol" do Ade Huje.

– Dunav u poslednjih pedeset godina, osim zemunske obale i Velikog ratnog ostrva, nije iskorišćen na dobar način. Međutim, u poslednjih nekoliko godina grad ulaže velike napore da se ovaj ogromni resurs integriše u život grada, tako da u narednih tri do pet godina očekujemo da grad "dovedemo" na Dunav – rekao je Bobić.

Filip Veler, generalni sekretar Evropske komisije za Dunav, naglasio je da je Dunav reka koja iziskuje saradnju svih zemalja kroz koje protiče, podsetivši da su juna 1999. godine podunavske zemlje potpisale Konvenciju o njenoj zaštiti.

– Do 2010. godine, nizvodno od Budimpešte, biće izgrađeno novo postrojenje za prečišćavanje Dunava, što će doprineti kvalitetu vode u toj reci. Osim provere kvaliteta reke Dunav, drugi važan cilj ove ekspedicije je da poveća svest ljudi koji žive u njegovom slivu, o značaju očuvanja jednog od najvećih ekosistema u Evropi – objasnio je Veler.

Bela Čanji, vođa istraživačkog tima, objasnio je da će naučnici obaviti 250 hemijskih ispitivanja, kao i biološka istraživanja vodenih zajednica od fitoplanktona do rakova i riba. Prema njegovim rečima, tim ispituje i sedimente i čestice koje Dunavu daju prepoznatljivu boju.