Selo bez rudnika živi od uglja

Gornji Dubac – Milan Dragićević (62) nekidan je pokupio ugalj i odvezao traktorom gore, do kamionskog puta na vencu sela, gde je utovar. Pa se vratio kući da bi ponovo podložio ćumuranu, novim drvima.

– Da mi nije ovoga, ne bi moglo lako da se preživi. Držim i nešto stoke. Gajim maline i tu može da se prođe kojekako, a kupinu lani niko nije hteo – kaže zemljodelac za „Politiku”.

Njemu su i ognjište i ložište u jednom dolu zaseoka Javor, na desnoj obali Belice, tek tri kilometra pošto, studena, izvire iz tišine Čemernog.

Pripoveda nam da skoro svaka od 94 kuće u Gornjem Dupcu ima ćumuranu, po gde je to stoletni porodični zanat. „Ko se dima ne nadimi, ni vatrom se ne ogreja”, veli, dok uskuplja granje i šurka oko svog zadimljenog ugljenokopa.