Doprinos lingviste Čomskog

Iako se oče­ku­je da in­te­lek­tu­al­ci ko­ji su uspe­šni u na­u­ci ili umet­no­sti ko­jom se ba­ve bu­du no­si­o­ci po­li­tič­kog i dru­štve­nog ži­vo­ta svo­je za­jed­ni­ce, u stvar­no­sti se to ret­ko de­ša­va. Što su ve­ći za­lju­blje­ni­ci u svoj po­sao, ovi lju­di su sve du­blje za­ro­nje­ni u nje­ga, a sve ma­nje za­in­te­re­so­va­ni za jav­ni ži­vot.

Me­đu lin­gvi­sti­ma ko­ji su na­pra­vi­li ozbilj­ni­je pro­do­re u svo­joj na­u­ci go­to­vo da ne­ma onih ko­ji su u ši­roj jav­no­sti po­zna­ti kao uti­caj­ni in­te­lek­tu­al­ci. Je­dan od njih, mo­žda i je­di­ni ko­ji je us­peo da pri­vu­če pa­žnju i na­uč­ne za­jed­ni­ce i ši­re jav­no­sti, je­ste No­am Čom­ski.

O nje­go­vom po­li­tič­kom an­ga­žma­nu svet­ska jav­nost se in­for­mi­še još od vi­jet­nam­skog ra­ta, jer od ta­da kri­ti­ku­je ame­rič­ku spolj­nu po­li­ti­ku. Srp­skoj jav­no­sti po­znat je kao je­dan od in­te­lek­tu­a­la­ca ko­ji su se 1999. go­di­ne us­pro­ti­vi­li bom­bar­do­va­nju Sr­bi­je. Go­di­ne 2003. iza­bran je za ino­stra­nog čla­na Ode­lje­nja dru­štve­nih na­u­ka SA­NU.