Propada hram dečje knjige

Zovemo ih „android generacijama”, kritikujemo što su non-stop za kompjuterima i vajkamo se kako će im televizijski program isprati mozak. Ali, ako najmlađi ipak požele da se umesto u „surf” internetom upuste u pretraživanje dečjeg odeljenja „Čika Jova Zmaj” Biblioteke grada, dočekaće ih ne baš gostoljubiv prizor. Već u dvorištu će se sresti sa mrko-sivim obijenim fasadama, da bi ulaskom u foaje ugledali i oštećeni zid koji izgleda kao da će se svakog trena obrušiti.

Tragajući za rešenjem ovog problema Biblioteka grada, koja je korisnik zgrade, ali ne i njen vlasnik, kucala je na brojna vrata, potvrđuje Jasmina Ninkov, direktorka. Sreće ipak nisu imali jer se niko od onih kojima su se obratili za pomoć nije proglasio nadležnim za njihov slučaj.

Uz dečje odeljenje biblioteke, prostor u Hilandarskoj 7, odnosno spomen-kuću Laze Lazarevića, koristi i Dom učenika srednjih škola, čiji je nerešeni imovinski status, kako se navodi, takođe smetnja da ova kuća knjige dobije sredstva za rekonstrukciju. Biblioteka se zbog oštećene fasade obraćala i Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove, ali je zbog velikog broja oronulih fasada i ograničenih sredstava ponovo stigao negativan odgovor. Nada da će se problem konačno rešiti bio je konkurs Ministarstva pravde, na kome se Biblioteka pojavila sa projektom za sanaciju kuće Laze Lazarevića. Sredstva nisu odobrena.

Kuća u kojoj je stanovao čuveni srpski lekar, kako su nam potvrdili u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograda, zaštićena je u okviru prostorno kulturno-istorijske celine „Kopitareva gradina”. Bilo kakvi radovi na kući zato moraju biti prijavljeni i za njih se mora dobiti saglasnost zavoda. Biblioteka je zato za pomoć zakucala i na ova vrata, ali je ponovo odbijena uz objašnjenje da oni „ne raspolažu sredstvima za sanaciju i izvođenje radova na objektima, koji potpadaju pod njihovu ingerenciju”. Pozvali su se i na  Zakon o javnoj svojini čijim je stupanjem na snagu kuća Laze Lazarevića postala vlasništvo Republike Srbije.

Isti razlog za odbijanje, naveli su za „Politiku” i u Gradskoj upravi, odnosno u Sekretarijatu za kulturu kome se Biblioteka ponovo obratila u julu. Od osnivača je tada, objašnjava Ninkov, zatraženo da se objekat u Hilandarskoj što pre sanira kako bi se obezbedio prijatan ambijent za više od 15.000 dece i mladih korisnika.

– Grad nije u mogućnosti da finansira sanaciju ovog objekta iz formalnopravnih razloga. Članom 10. Zakona o javnoj svojini propisano je da kulturna dobra pripadaju Republici Srbiji, što znači da ona kao vlasnik kulturnog dobra treba i da se stara o njemu. Proverom u Sekretarijatu za imovinu, utvrđeno je da ovaj objekat nije u vlasništvu grada – precizirali su u Sekretarijatu za kulturu.

Iz Republičke direkcije za imovinu ni posle nedelju dana nije stigao odgovor na pitanje da li je kuća njihova i da li planiraju njeno renoviranje.

I kao da je malo zbrke oko nadležnosti nad kućom Laze Lazarevića od koje, svi, osim matične Biblioteke, peru ruke, pojavila se i nova smetnja.

– Problem se pojavio kada je vlasnik dvorišne zgrade protivzakonito uzurpirao podrumske prostorije u zgradi u Hilandarskoj 7. Po pravosnažnoj presudi on je dužan da se odatle iseli. Umesto da to uradi, on je protiv Skupštine grada podneo tužbu za utvrđenje da je vlasnik ovih podrumskih prostorija – dodaje Ninkov.

Biblioteka grada će, obećava njena direktorka, u saradnji sa nadležnim institucijama i dalje uporno tražiti način da obezbedi neophodna sredstva za rekonstrukciju objekta   

Dom srpskog književnika i lekara

– Ja sam sve svoje planove rasturio i u jedan jedini skupio, a to je, ako bog da, da kupim kuću – pisao je Laza Lazarević prijatelju Vatroslavu Jagiću.

Iscrpljen napornim radom, Lazarević nije dugo stigao da poživi u svom novom domu. Uselio se u avgustu 1887. godine, a umro 29. decembra 1890. Njegova supruga Poleksija kuću je kasnije prodala Palilulskoj štedionici.

Dečjem odeljenju Biblioteke grada prostor je ustupljen po ugovoru sa gradom potpisanim 2007, na period od 20 godina.