Nema dokaza protiv devet Mladićevih jataka

Suđenje u slučaju „Mladićevi jataci” izazvalo je veliku pažnju javnostiApelacioni sud u Beogradu pravosnažno je, nakon 11 godina od pokretanja postupka, oslobodio odgovornosti devet osoba optuženih da su pomagali u skrivanju bivšem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću pre njegovog izručenja Haškom tribunalu. Osuđujuću presudu, drugostepeni sud izrekao je jedino generalu Marku Lugonji koji je tokom suđenja priznao da je skrivao Mladića. Po presudi on je kriv zbog pomoći učiniocu posle izvršenog dela i sud mu je odredio uslovnu osudu od šest meseci sa rokom provere od godinu dana.

Odlukom Apelacionog suda preinačena je presuda Prvog osnovnog suda kojom je protiv okrivljenih optužba bila odbijena zbog apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Sud je utvrdio da zastarelost nije nastupila, već da protiv okrivljenih nema dovoljno dokaza.

– Okrivljeni Marko Lugonja, penzionisani general – potpukovnik vojske, kriv je zato što je u septembru 2002. godine u Beogradu krio Mladića u svom stanu i obezbeđivao mu namirnice i druge stvari potrebne za život iako je znao da se Mladić nalazi na optužnici tužioca Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju zbog izvršenja 15 krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava. Sud je utvrdio da je on počinio krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela s obzirom na to da je i priznao izvršenje dela – navodi se u obrazloženju presude Apelacionog suda.

Lugonja je Mladića u svoj stan, u kojem je bio pet-šest dana, primio na nagovor generala Zdravka Tolimira.

Optužbi da su pomagali Mladiću u skrivanju oslobođeni su Stanko Ristić, Ljiljana Vesković, Borislav Ivanović, Predrag Ristić, Saša Badnjar, Ratko Vučetić, Tatjana Janjušević Vasković, Bojan Vasković i Blagoje Govedarica.

Kako je „Politika” ekskluzivno objavila 2006. godine (podaci su bili proglašeni državnom tajnom), Mladić se od 1. juna 2002. do 25. januara 2006. godine, skrivao u stanovima u Novom Beogradu i na Banjici. Stanovi u kojima se krio, za ovu svrhu, uglavnom putem oglasa, iznajmljivali su njegovi jataci koji su organizovali i Mladićev prevoz do navedenih lokacija. Mesečni zakup stanova, u kojima se haški optuženik krio, u zavisnosti od njihove veličine, kretao se od 250 do 400 evra, a jataci su pored zakupa plaćali komunalne i druge troškove haškog begunca.

Da je „mreža” jataka bila dobro organizovana govorio je i podatak da su oni Mladića snabdevali hranom, drugim neophodnim namirnicama, pa čak i telefonskim karticama i „dopunama” za njih. Jedan od optuženih je čak svoju majku odvodio u stan u novobeogradskoj ulici Jurija Gagarina kako bi kuvala haškom beguncu.

Zbog sumnje da su pomagali u skrivanju Mladića, istražni sudija tadašnjeg Drugog opštinskog suda saslušao je penzionisane vojne generale Acu Tomića, Ljubišu Vukovića, Dragana Živanovića i Nebojšu Pavkovića, kao i kapetana prve klase u penziji Branislava Puhala. Međutim, protiv njih postupak nikada nije pokrenut.