„Zelena čoja" prekriva Čukarički rukavac

Delovi Čukaričkog rukavca s vremena na vreme prekriveni su zelenom biljnom masom. I dok su neki misle da je reč o zagađenju savske vode fekalnim materijama, iskusni poznavaoci reke se ne uznemiravaju mnogo. Znaju da ta „masa” ne predstavlja opasnost, već da zelenu boju vodi daje biljka koja se zove sočivica i, kako je objasnila dr Ivana Jelić, stručni saradnik iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije, naseljava stajaće vode, barice, od nizije do subalpskog pojasa i njihov je prirodni deo.

Sočivica je autohtona na našim prostorima, a zanimljiva je po tome što se veoma često dešava da potpuno izgubi koren ili on ostane bez svoje funkcije pa biljka ne može da se veže za podlogu zbog čega i pluta. Zbog toga i spada u takozvane flotantne biljke, odnosno vrste koje se ne ukorenjuju, plivaju na površini vode.

– Često se biljke koje rastu u vodama za kupanje vide kao negativna pojava, ali ove vrste koje rastu na dnu jezera, pored obale ili plivaju po površini vode prirodna su pojava svih jezerskih eko-sistema i čine njegovu prirodnu komponentu. Njihovo prenamnožavanje ili pad brojnosti populacija najčešće je pokazatelj narušene stabilnosti ekosistema – objašnjava Jelić i ističe kada su vodeni ekosistemi (jezera) očuvani, onda mogu sami da se prečišćavaju u slučaju da se pojavi neki oblik zagađenja.

Nedavno su se nastanili i labudovi kojih do sada na ovom prostoru nije bilo (Foto M. Veličković)

– Ukoliko stalno postoji neki negativni uticaj ili više njih (obogaćivanje vode neorganskim jedinjenjima kao što su fosfati i nitrati), onda ekosistem ne uspeva sam da se prečisti, odnosno da održi prvobitno stanje. Tada dolazi do namnožavanja biljaka. Do te pojave može doći i spiranjem okolnog zemljišta, doticanjem površinskih voda bogatih pomenutim jedinjenjima ili usled zagađivanja prirodnih vodenih tokova industrijskim i komunalnim vodama – kaže Jelić.

U Savskom jezeru, biljke imaju pozitivnu i nezamenljivu ulogu u samoprečišćavanju jezera i održavanju pozitivnog balansa kiseonika.

– One akumuliraju i koriste višak azotnih i fosfornih jedinjenja iz vode i tako sprečavaju zagađenje ekosistema. Zbog povećanja biomase biljaka potrebno ih je s vremena na vreme proređivati, ali njihovo potpuno uklanjanje bi bilo krajnje pogrešno i dovelo bi do štetnih posledica. Kako su važne u procesu samoprečišćavanja, ove biljke u Savskom jezeru služe mnogim životinjskim organizmima kao mesto za stanovanje, ishranu, razmnožavanje… – kaže Jelić.