Sterijino pozorje o studentskim pobunama

Novi Sad – U periodu kada se, početkom leta, bude održavalo 53. Sterijino pozorje, obeležavaće se i četrdeset godina od studentske pobune i drugih burnih političkih događaja iz, sad već istorijske, 1968. godine. Osim društvenih potresa koji je taj pokret prouzrokovao u celom svetu, pa tako i u bivšoj Jugoslaviji, on je imao značajnih odjeka i u umetnosti onog vremena, a prevashodno u teatru.

Neki od najznačajnijih lokalnih, jugoslovenskih refleksa 1968. bili su registrovani, između ostalog, i u Sterijinom pozorju, prouzrokujući adekvatnu estetsku i ideološku turbulenciju… Naš teatar posle petog oktobra veoma bojažljivo ulazi u koštac s društvenim i političkim problemima postmiloševićevske Srbije, a socijalistička prošlost ove zemlje je poseban tabu: ona se površno tretira samo kao mračna diktatura, a bez potrebe za kritičkim i dijalektičkim sagledavanjem i eventualnim prepoznavanjem nekih pozitivnih tekovina. U tom kontekstu ni revizionistički ili reformatorski levičarski pokret iz ’68. nema adekvatan tretman...

Ovim rečima je juče u Sterijinom pozorju selektor Ivan Medenica obrazložio svoj ovogodišnji izbor za tradicionalno tematski profilisan program „Krugovi”, koji u okviru festivala publici donosi dah svetskog teatra. Drugim rečima, opredelio se za predstave teatra iz sveta koje govore o burnoj 1968. i studentskim pobunama.

Publika Pozorja će tako videti predstave „Liebe 1968” Bat Studio teatra Akademije pozorišne umetnosti iz Berlina (Nemačka), koja je urađena prema tekstu i u režiji danas vrlo slavnog umetnika Aleksandra Harima, zatim ostvarenja „Doktor Husak” (tekst Vilijam Klimaček, režija Martin Čičvak, Divadlo Arena iz Bratislave, Slovačka), „1977 (Simpatizeri/ Sedam jarića/ Hamlet-mašina)” – režija Štefan Kimig, teatar Šaušpilhaus iz Štutgarta u Nemačkoj, „Rez”, tekst Mark Rejvenhil, režija Tomas Ostermajer, teatar Šaubine iz Berlina (Nemačka) i postavku „Edip u Korintu”, prema tekstu Ive Svetine, u režiji Ivice Buljana, u izvođenju Drame Slovenskog narodnog gledališča iz Ljubljane (Slovenija).

– Svih pet predstava su savremene refleksije bilo političkih, bilo umetničkih fenomena vezanih za dešavanja 1968 – rekao je Ivan Medenica u izjavi za „Politiku”. – Izbor je nastao kao rezultat činjenice da u evropskom, posebno u nemačkom prostoru, postoji stalno preispitivanje prošlosti, pa tako i ove levičarske, dok u našem društvu i umetnosti, na žalost, toga nema. Upravo zato će ovakav izbor biti za našu publiku i u umetničkom i u političkom pogledu vrlo provokativna selekcija.

Ivan Medenica ukazuje da se ove predstave kreću u širokom rasponu od direktnog tematizovanja ovih događaja, bilo da je reč o ponašanju pariske intelektualne omladine, kao u berlinskoj predstavi Aleksandra Harima, ili o konkretnim i dramatičnim političkim zbivanjima u bivšoj Čehoslovačkoj sve do pozorišne dekonstrukcije nekih tema vezanih za levičarski terorizam u Nemačkoj i savremenih refleksija na temu mogućnosti radikalne političke promene koju bi preuzeli savremeni mladi intelektualci.