Pešačke zone u starim gradskim jezgrima

Knez Mihailova ulica je kao scena na kojoj se danonoćno sve vidi – od uličnih zabavljača, šetača, protesta, slavlja… Ona je živa i prati ritam grada. U njoj najviše ima prodavnica pa su posetioci na njih i upućeni jer nestao je bioskop „Jadran”, jedva se od propasti sačuvala čuvena knjižara „Geca Kon”, a mnogi drugi značajni objekti su promenili svoju namenu, pretvorili se u tržne centre, ali ni to nije slučajno, još tridesetih godina prošlog veka nemački trgovci otvarali su svoje radnje na glavnim pešačkim štraftama želeći da privuku kupce.

Ovo su samo neke od zanimljivosti koje su se čule na predstavljanju knjige „Pešačke zone u starim gradskim jezgrima” čiji je autor Aleksandar Stanojlović. Promocija je priređena u galeriji „Artget” Kulturnog centra Beograda. Učestvovali su Vladimir Macura, Dragana Vasiljević Tomić, Svetlana Dimitrijević, Nemanja Vujić i autor. Moderator je bila Danica Jovović Prodanović. Knjiga je nastala je kao rezultat dugogodišnjeg interesovanja arhitekte Stanojlovića za obnovu starih gradskih centara u Evropi i Srbiji. Ovo delo objavio je Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, Petrovaradin.

Studija je podeljena u tri dela. Prvi deo čini opšti prikaz teme – pojam pešačke zone i njena integracija u istorijska jezgra. Drugi deo predstavlja iskustva evropskih gradova u kojima su pešačke zone nastajale na talasu urbane obnove posle Drugog svetskog rata, pedesetih i šezdesetih (Roterdam, Kasel, Štutgart) i kasnije sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka (Minhen, Beč, Istanbul, Atina i Verona).

Treći deo počinje pregledom primera pešačkih zona u velikim gradovima sa područja bivše Jugoslavije, realizovanih na tragu evropskih trendova u oblasti urbanog planiranja, a završava se katalogom 14 pešačkih zona ostvarenih u gradovima Srbije zaključno sa prošlom godinom. Posebnu pažnju autor je posvetio praksama ulica sa integrisanim saobraćajem, rehabilitaciji prostora uz vodu i primerima inovativnih intervencija koje vode ka humanizaciji javnih prostora radi stvaranja gradova okrenutih ljudima, sa razvijenim sistemima održive mobilnosti.

U svojoj studiji arhitekta Stanojlović predstavlja i projektante pešačkih zona. Među njima su Jan Gel, Dimitris Pikionis, Boris Podreka, Branislav Jovin i Predrag Cagić. Prvi projekat razvijene pešačke zone u rekonstruisanom istorijskom centru u Srbiji izveden je u Kikindi od 1977. do 1983. godine po projektu Predraga Cagića i Borivoja Jovanovića. 

Na promociji se razgovaralo i o tome šta nedostaje postojećim pešačkim zonama počev od toga da bi njihovi prilazi trebalo da budu pogodni za sve generacije i da su u blizini javnog prevoza. Učesnici su podsetili da je 20. oktobra 1987. godine na Dan oslobođenja Beograda svečano otvorena pešačka zona na području Knez Mihailove, čiji je autor arhitekta Branislav Jovin. U poslednje vreme ova pešačka zona je proširivana, a najavljeno je i novo širenje radi poboljšanja kvaliteta života u gradu.