Privredne kriminalce otkriva njihova neopreznost

Tam­na broj­ka pri­vred­nog kri­mi­na­li­te­ta ne­ma prem­ca po svo­joj ve­li­či­ni u od­no­su na sve osta­le ob­li­ke kri­mi­nal­nog de­lo­va­nja. Zva­nič­ni sta­ti­stič­ki po­da­ci ni pri­bli­žno ne pri­ka­zu­ju pra­vu sli­ku obi­ma pri­vred­nog kri­mi­na­li­te­ta, već vi­še uka­zu­ju na ste­pen ne­e­fi­ka­sno­sti u su­prot­sta­vlja­nju ovoj vr­sti kri­mi­na­la, re­če­no je na sa­ve­to­va­nju pri­vred­nih su­do­va na Zla­ti­bo­ru. 

Ze­mlje u tran­zi­ci­ji pro­šle su kroz pe­ri­od su­ro­vog neo­li­be­ral­nog ka­pi­ta­li­zma i no­ve ha­o­tič­ne pr­vo­bit­ne aku­mu­la­ci­ja ka­pi­ta­la, a to je ide­a­lan dru­štve­ni am­bi­jent za vr­še­nje naj­te­žih kri­vič­nih de­la iz sfe­re pri­vred­nog kri­mi­na­li­te­ta, pod­se­tio je dr Mi­lan Šku­lić, su­di­ja Ustav­nog su­da Sr­bi­je i pro­fe­sor Prav­nog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du. 

U ta­kvom am­bi­jen­tu, u Sr­bi­ji je i da­nas ak­tu­el­na pri­ča o pr­vom mi­li­o­nu, a tu se kri­je je­dan deo tam­ne broj­ke onih pri­vred­nih „kri­mi­na­la­ca” ko­je „ni­ko ne pi­ta za pr­vi mi­li­on”. To­me su do­pri­ne­li naj­pre gra­đan­ski rat i eko­nom­ske sank­ci­je, a za­tim tran­zi­ci­ja i pri­va­ti­za­ci­ja. Dav­no je re­če­no da „iza sva­kog ve­li­kog bo­gat­stva sto­ji ve­li­ki zlo­čin”. To ne mo­ra uvek bi­ti slu­čaj, ali če­sto je­ste. Ve­li­ka eks­pan­zi­ja pri­vred­nog kri­mi­na­li­te­ta isto­vre­me­no je iza­zva­la ve­li­ke te­ško­će u nje­go­vom ot­kri­va­nju i do­ka­zi­va­nju. 

– Po­gub­na dru­štve­na kli­ma sna­žno uti­če i na op­šte „la­ba­vlje­nje mo­ral­nih koč­ni­ca”, što je omo­gu­ći­lo in­ten­zi­van raz­voj ta­ko­zva­nog kri­mi­na­li­te­ta be­lih krag­ni, ko­je po­sle pr­vo­bit­nog upu­šta­nja u kri­mi­nal­ne ak­tiv­no­sti i sti­ca­nja ko­ri­sti na ta­kav na­čin, ne mo­gu „da odo­le iza­zo­vu”, po­sta­ju po­hlep­ni i on­da u du­žem vre­men­skom pe­ri­o­du vr­še ko­ri­sto­lju­bi­va kri­vič­na de­la – ka­že pro­fe­sor.

Za­to je jed­no od naj­i­stak­nu­ti­jih obe­lež­ja pri­vred­nog kri­mi­na­la – nje­go­va kon­ti­nu­i­ra­nost. 

– Ova kri­vič­na de­la po pra­vi­lu se vr­še u du­žem vre­men­skom pe­ri­o­du, a če­sto du­ži­na tog pe­ri­o­da ne za­vi­si to­li­ko od efi­ka­sno­sti or­ga­na ot­kri­va­nja i kri­vič­nog go­nje­nja, ko­li­ko od ste­pe­na (ne)opre­zno­sti i opu­šta­nja uči­ni­la­ca tih kri­vič­nih de­la – ka­že dr Šku­lić.

U na­šoj prak­si pri­met­no je da ot­kri­va­nje pri­vred­nog kri­mi­na­la če­sto za­vi­si od po­zi­ci­je ko­ju uči­ni­lac za­u­zi­ma u ne­kom pri­vred­nom su­bjek­tu, pa ot­kri­va­nje za­vi­si i od sa­me lič­no­sti na po­lo­ža­ju u okvi­ru od­re­đe­ne hi­je­rar­hi­je, ko­or­di­na­ci­je i sub­or­di­na­ci­je. 

– Po pra­vi­lu se tek na­kon sme­nji­va­nja od­go­vor­nog li­ca ili nje­go­vog pre­la­ska na dru­gu funk­ci­ju omo­gu­ća­va efi­ka­sni­je ot­kri­va­nje i do­ka­zi­va­nje kri­mi­nal­ne ak­tiv­no­sti. Ta­da se ot­kri­va i upa­dlji­va ra­zno­vr­snost na­či­na iz­vr­še­nja – ka­že pro­fe­sor Šku­lić. 

Po­seb­no su opa­sne si­stem­ske i si­ste­mat­ske pre­va­re, ko­je ugro­ža­va­ju i prav­ni si­stem i rav­no­prav­nost na tr­ži­štu, ali i po­tro­ša­če. Reč je o raz­li­či­tim ob­li­ci­ma mo­no­po­li­stič­kog de­lo­va­nja i ne­do­zvo­lje­ne kar­te­li­za­ci­je. Pro­fe­sor na­vo­di pri­mer te­ške pre­va­re u ne­mač­koj auto­mo­bil­skoj in­du­stri­ji, ko­ja je po­zna­ta kao „skan­dal sa iz­duv­nim ga­so­vi­ma”, ili afe­ra „fol­ksva­gen”. 

– Ot­kri­ve­no je, na­i­me, da su di­zel-mo­to­ri „fol­ksva­ge­na” u svo­je kom­pju­ter­ske si­ste­me ima­li ugra­đe­ne ile­gal­ne soft­ve­re, ko­ji omo­gu­ća­va­ju si­stem­sku i si­ste­mat­sku pre­va­ru pri­li­kom te­sti­ra­nja auto­mo­bi­la, od­no­sno nji­ho­vih mo­to­ra, u po­gle­du ko­li­či­ne štet­nih ma­te­ri­ja ko­ji se iz­ba­cu­ju iz­duv­nim si­ste­mi­ma. Vr­lo br­zo po­sta­lo je po­zna­to da su u kre­i­ra­nju ove afe­re uče­stvo­va­li ne sa­mo vi­so­ko­ran­gi­ra­ni me­na­dže­ri kon­cer­na, već i ne­ki ne­mač­ki po­li­ti­ča­ri, pa i pred­stav­ni­ci vla­sti – ka­že dr Šku­lić. 

Epi­log je da su kup­ci u Ne­mač­koj obe­šte­će­ni, a iz­nos šte­te je ogro­man. Nem­ci su iz­ra­ču­na­li da je oko 2,6 mi­li­o­na vo­zi­la sa „pre­var­nim” di­zel-mo­to­ri­ma, u pe­ri­o­du od 2008. do 2015. go­di­ne, pro­u­zro­ko­va­lo oko 1.200 pre­ra­nih smr­ti i do­ve­lo do 29.000 pro­seč­no iz­gu­blje­nih go­di­na ži­vo­ta ne­mač­ke po­pu­la­ci­je. Ukup­na šte­ta u Ne­mač­koj i SAD iz­no­si­će vi­še od 100 mi­li­jar­di do­la­ra. 

– „Fol­ksva­gen” je u SAD pri­znao kri­vi­cu i pri­hva­tio da pro­blem re­ši pla­ća­njem od­go­va­ra­ju­ćih nov­ča­nih ka­zni i od­šte­ta kup­ci­ma, što je iz­no­si­lo ne­ko­li­ko mi­li­jar­di evra. Ne­ko­li­ko ru­ko­vo­di­la­ca fi­li­ja­le „Fol­ksva­ge­na” u SAD na­šlo se na op­tu­že­nič­koj klu­pi, po­stup­ci su još u to­ku, a po sve­mu su­de­ći bi­će za­vr­še­ni spo­ra­zu­mi­ma o pri­zna­nju kri­vi­ce i vi­so­kim nov­ča­nim ka­zna­ma – ka­že Mi­lan Šku­lić.

Na pi­ta­nje ima li kar­te­li­za­ci­je u srp­skoj pri­vre­di, od­go­va­ra: „Ka­kva nam je pri­vre­da, ta­kva nam je i kar­te­li­za­ci­ja.” U Sr­bi­ji je te­ško za­mi­sli­ti kar­te­li­za­ci­ju ko­ja bi li­či­la na ne­mač­ki slu­čaj, ali to ne zna­či, za­klju­ču­je pro­fe­sor, da u Sr­bi­ji ne­ma si­ste­mat­skih pre­va­ra u pri­vre­di, a po­seb­no mo­no­po­li­stič­kog po­na­ša­nja i ne­do­zvo­lje­ne po­de­le tr­ži­šta.