Važno da prestanemo da se povređujemo rečima

Naša država i njene institucije odlučno stoje iza svojih građana jednako štiteći njihova prava, bez obzira na to da li pripadaju većini, ili su po rođenju, orijentaciji ili ličnom odlukom, pripadnici neke od manjinskih grupa. Kao građanka želim da živim u društvu, u kome je Parada ponosa vest na nivou informacije koja se odnosi na zatvaranje ulica za saobraćaj.

Da taj događaj bude značajan onima koji ga organizuju i građanima koji u njemu žele da učestvuju, bez višemesečnih tenzija pre i posle njega, izjavila je premijerka Ana Brnabić. Otvarajući Međunarodnu konferenciji o zločinu iz mržnje i govoru mržnje, naglasila je da nema nikakav problem sa kritikom, jer obavlja javnu funkciju koja je podložna sudu javnosti.

– Ono što mi smeta jeste neutemeljena kritika koja se zasniva na površnim ocenama. Ne znam da li je besmislenije kada se čuje da zbog drugačije seksualne orijentacije nisam dostojna da vodim vladu, ili da sam postavljena da vodim vladu upravo i samo zbog toga – rekla je premijerka Srbije.

Ana Brnabić je istakla da je nesumnjivo opao broj fizičkih napada na osobe koje se razlikuju od većine, ali je dodala da je „jednako važno da prestanemo da se povređujemo rečima”. Premijerka je navela da je ponosna što Srbija ima usvojene antidiskriminacione zakone i što izveštaji relevantnih međunarodnih tela i organizacija potvrđuju da se oblast ljudskih i manjinskih prava u Srbiji unapređuje.

Ministarka pravde Nela Kuburović naglasila je da su nulta tolerancija prema govoru mržnje i zločinu iz mržnje – jedan od prioriteta Vlade Srbije. Ona je podsetila da su dva puta vršene izmene i dopune Krivičnog zakonika kako bi se unapredio postojeći zakonski okvir u skladu sa međunarodnim standardima. Šef misije EU u Srbiji Sem Fabricio rekao je da pitanje govora mržnje i zločina iz mržnje predstavlja izazov za čitav svet i Evropu.

Predstavnik organizacionog odbora Parade ponosa Goran Miletić naveo je da je čak 72 odsto pripadnika LGBT zajednice u Srbiji bilo izloženu jeziku mržnje i verbalnom nasilju, a trećina njih bili su žrtve vršnjačkog nasilja zbog svoje seksualne orijentacije. On je istakao da su zahtevi prajda ostali isti kao ranijih godina.

– Tri su osnovna zahteva kojih se pridržavamo – tražimo usvajanje zakona o rodnom identitetu, zakona o registrovanom partnerstvu i zakona o vršnjačkom nasilju koje će pored ostalih vidova vršnjačkog nasilja prepoznati i sankcionisati nasilje motivisano mržnjom prema LGBT osobama –  zaključio je Miletić.