Fantastična Srbija u finalu

Od našeg izveštača

Istanbul - Bitka velika kao Rusija, a srce veće od nje. Srce svakog igrača Srbije koji je „pretekao“ i onih koji su povređeni, a sve ih je više iz dana u dan. Srce i umeće Bogdana Bogdanovića da u najvažnijim trenucima, kada su svi njegovi sunarodnici treperili, ubaci trojku, a onda još koš za...

Za medalju! Za finale, za radost, ponos, klanjanje, obožavanje, sreću, osmehe... U najvećoj drami ovog prvenstva, Srbija je bila jača od Rusije - 87:79 (25:20, 23:14, 18:23, 21:22). Pri vođstvu od 16 razlike, ostala je bez prvog plejmejkera, Stefana Jovića, pala, ali onda se uzdigla do visina na kojima, u ovoj konkurenciji, nije bila osam godina.

Kada se oglasila sudijska pištaljka kojom je signaliziran drugi faul Ognjenu Kuzmiću, bio je to ustvari znak za najboljih 14 minuta u reprezentativnom dresu Bobana Marjanovića. U tom periodu, naš najviši igrač je pokazao da je apsolutno sve razumeo, da je povezao „tačkice“ čime je dobijena silueta najmoćnijeg centra Evrobasketa.

Bio je prepoznatljivo ubitačan košgeterski, ali je i podelio tri asistencije koje su mamile uzdahe. Primera radi, u evroligaškoj karijeri je najviše imao pet dodavanja na jednom meču, a prosek mu je na 0,8. U NBA na 0,3. Ali, ovo je Đorđevićeva reprezentacija, a u njoj manje donosi više. Plus, u odbrani je uvek bio na „licu mesta“, lupio i fenomenalnu bananu Mozgovu, ukupno drugu na turniru!

Slavlje reprezentativaca Srbije (Foto Rojters)

Marjanović je bio sve ono što je neophodno Srbiji i za to je nagrađen ovacijama. Pre njega ih je dobio samo Bogdan Bogdanović, koji se posle sumnjivog faula na Švedu u 13. minutu toliko naljutio da mu se u licu videlo da će od tog trenutka sve krenuti. U naredna tri minuta Srbija je postigla 14 poena, Rusija nula!

Pri tom, kada smo već kod napada možemo da pričamo i o besprekornom Lučiću, minijaturama Mačvana, Micića, Milosavljevića, Jovića i Birčevića. U našem timu devetorica su se upisala u strelce, u ruskom četvorica!

Zašto? Zato što je Srbija tim i zato što igra toliko disciplinovanu odbranu da je rival posle toga mogao da bude samo srećan sa 34 ubačena poena. Posle 20 minuta igre – 48:34 za Srbiju.

Ali, Rusija je i protiv Grčke u četvrtfinalu gubila 13 poena razlike, pa je prošla dalje. Upozorenje je bilo surovo glasno i znali su naši momci šta preti, ali je treći faul Bogdanovića - iako posle „eli-up“ zakucavanja Lučića kojim je Srbija otišla na maksimalnih 16 poena prednosti – isekao naš tim. Šved, Fridzon uz mnogo sreće i Voroncevič (ovoga puta ne uz mnogo sreće kao u prvom poluvremenu) pogodili su trojke i približili Rusiju na samo 57:52!

Đorđević je pozvao tajm-aut i doživeo ono što svaki trener traži – momentalnu reakciju svog tima. Milosavljević je započeo trojkom i pritiskom na Švedu, a Marjanović i Jović nastavili za novi dvocifreni višak (64:52).

Tada je, posle nedosuđenog faula na Milosavljeviću, Jović pao na parket. Pala je i igra Srbije, ali ne dramatično. Za devet poena prednosti pred poslednji period.

(Foto Rojters)

Zubkov je uneo pometnju, napao sve do 66:61, ali je onda najmlađi naš igrač, Marko Gudurić, pogodio trojku. Ima li lepšeg trenutka? Samo da levoruki Pribojac posle nije napravio nameran faul... Sportski ga je priznao, a Đorđević ga za nagradu ostavio u igri iako je već bio pozvao Lučića da uđe. Prgavi Zubkov je smanjio na 69:65 u 33. minutu. Srbija zadala novi udarac, Šved odgovorio... Kao u bitkama najboljih teškaša.

Samo što je Šved još jednom trojkom, svojim 30. poenom, smanjio na dramatičnih 75:73, četiri minuta pre kraja. Dva faula u napadu i trojka Micića kasnije... Ostala je tačno 101 sekunda do kraja, a Bogdanović se podigao na trojku. Negde je pronašao snagu – 81:74. Navijači su mu zapevali. Bio je to njegov početak.

Saša Đorđević se nekoliko minuta kasnije okrenuo ka predsedniku KSS Predragu Daniloviću. Zvao ga je dok ga nije video. Poslao mu je poljubac, a ovaj uzvratio. Giganti vode gigante!

Dvorana: „Sinan Erdem“. Gledalaca: 10.500. Sudije: Leskano (Argentina), Anastopulos (Grčka), Maconi (Italija).

SRBIJA: Mačvan 4 (trojke 0-2), Bogdanović 24 (3-8), Lučić 13 (1-4), Milosavljević 7 (1-2), Birčević 2, Štimac, Micić 5 (1-2), Gudurić 3 (1-1), Jović 8, Kuzmić 3, Marjanović 18. Nije igrao: Lazić. Selektor: A. Đorđević.

RUSIJA: Šved 33 (trojke 6-15), Fridzon 3 (1-2), Ivljev, Antonov (0-1), Zubkov 6 (0-2), Hvostov 10 (2-6), Mozgov 11, Voroncevič 14 (3-6), D. Kulagin, Kurbanov 2. Nisu igrali: Baburin i M. Kulagin. Selektor: S. Bazarevič.

(Foto Rojters)

Bez Jovića od kraja treće četvrtine

Tačno 72 sekunde pre kraja trećeg perioda Stefan Jović je u borbi za loptu u svom reketu pao na parket i sa bolnom grimasom dugo ležao. Držao se za stopalo, a kada se pridigao, nije mogao da zgazi na desnu nogu.

Zabrinuto su ga gledali svi na klupi, Lazić gotovo poraženim pogledom. Morao je u svlačionicu naš prvi plejmejker, a kada se vratio, videlo se da nije mogao da se osloni na povređenu nogu.

Poznata lica u prvim redovima

Dok su se ispred dvorane još navijači zagrejavali za ono što ih čeka unutar arene „Sinan Erdem“, svoja mesta su već uveliko zauzele ličnosti iz svih sfera naših zlatnih sportova. U množini, pošto su osim poztnatih košarkaških lica u dvorani bili i nekadašnji vaterpolisti.

U društvu Predraga Danilovića, prvog čoveka naše košarke i Dejana Tomaševića, generalnog sekretara KSS, koji su imali rezervisana mesta pored terena, ovoga puta je sedeo Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta. Došao je u Istanbul da bodri momke sa kojima je prošle godine proslavio olimpijsko srebro. Ubrzo im se pridružio i Vlada Androić, asistent u stručnom štabu Željka Obradovića u Fenerbahčeu.

(Foto Rojters)

Nedaleko od njih, sa istim emocijama, ali sa funkcije člana Borda Fibe, sedeo je Dejan Bodiroga, još jedan od najboljih igrača Evrope svih vremena. Kao protivteža sedeo je Andrej Kirilenko, predsednik ruske košarkaške federacije i jedan od najvećih košarkaša Rusije u istoriji. Bio je u društvu Andreja Vatutina, prvog čoveka CSKA.

Turska košarkaška elita je takođe bila uz teren – počevši od Hidajeta Turkoglua, predsednika turskog saveza, preko Mirsada Jahovića, do Omera Onana. U VIP ložama sedeli su bivši predsednici srpskog saveza, Dragan Đilas i Miodrag Babić, u majicama sa dvoglavim orlom. Igor Rakočević, potpredsednik KSS, bio je u istoj uniformi.

Velike ovacije navijača dobio je Danilo Ikodinović, nekadašnji vaterpolo as koji je ponovo bio uz Đorđevićev tim. Sve naše legende su ustale, okrenule glave ka zastavi Srbije koja je visila pod svodovima arene „Sinan Erdem“ i, zajedno sa oko 1.500 sunarodnika, zapevale himnu. Bilo je to najjače izvođenje „Bože pravde“ ovog septembra u Istanbulu. A čuće se još jače sledeći put.