Premijerka na čelu Parade ponosa

Parada ponosa, koju je predvodila premijerka Srbije Ana Brnabić i koja je okupila oko hiljadu pripadnika LGBT populacije, brojne ambasadore zapadnih zemalja, veliki broj predstavnika nevladinog sektora i dva ministra Vlade Srbije, održana je u centru Beograda bez većih incidenata – pre svega zahvaljujući jakom policijskom obezbeđenju koje je blokiralo prestonicu od ranih jutarnjih sati.

U veseloj povorci, koja se kretala od Cvetnog trga do Trga republike, nalazio se i veliki broj roditelja s decom, a mnogi od njih iskoristili su jedinstvenu priliku da se slikaju i porazgovaraju s ambasadorima zapadnih zemalja koji su na prajd došli u „kežual” izdanju. U koloni se nalazilo i nekoliko stotina akreditovanih novinara i snimatelja, koji nisu mogli da izađu iz „kruga” tokom trajanja šetnje. Učesnici Parade ponosa kretali su se iza kamiona s kojeg se čula muzika, nosili su šarene balone, zastave duginih boja i transparente na kojima je pisalo „Za promenu”, „Na Prajd se dolazi, na Prajd se ne poziva” i „Ana je tu”.

Premijerka Srbije Ana Brnabić nije krila dobro raspoloženje što ovogodišnju Paradu ponosa nije obeležio gotovo nijedan incident i što skup obezbeđuje daleko manje policije nego prethodnih godina.

– Vlada Srbije je tu da svim građanima, kako većini, tako i manjini, pokaže da poštuje različitosti. Zbog toga su na Paradi ponosa bili i ministar rada Zoran Đorđević i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Branko Ružić, kao i gradonačelnik Beograda Siniša Mali, koji svake godine prisustvuje ovom događaju. Dobro je što u Srbiji ima mnogo različitosti i što je na Vukovom saboru u Tršiću prisutan predsednik Srbije Aleksandar Vučić i deo ministara. Sve je to Srbija – istakla je je Ana Brnabić.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali naglasio je da već četiri godine zaredom prisustvuje prajdu i da je „njegova dužnost i obaveza” kao prvog čoveka prestonice da prisustvuje svim gradskim manifestacijama. Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Branko Ružić izjavio da Parada ponosa u Beogradu pokazuje da Srbija nije homofobična država, dok je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenila da je iz godine u godinu na prajdu sve manje tenzija.

Ovogodišnja „kuma” Parade ponosa Jelena Karleuša poručila je da sve javne ličnosti imaju obavezu da se bore za ljudska prava jer se njihova reč čuje i ima uticaj. Paradi ponosa priključili su se i direktor Unicefa u Srbiji, zaštitnik građana, ambasadori Nemačke, Italije, Velike Britanije, Švedske, Finske, Holandije, Izraela, Norveške, šef delegacije EU u Srbiji i veliki broj ličnosti iz kulturnog i javnog života prestonice.

Nakon šetnje centralnim gradskim ulicama, Parada ponosa završila se koncertom na Trgu republike, a organizatori ove manifestacije najavili su da će Parada naredne godine biti održana u nedelji između 10. i 16. septembra i da se očekuje još veći broj učesnika.

U obezbeđenju oko 2.000 policajaca

Iako su organizatori ove manifestacije s ponosom isticali da je ove godine najmanji broj pripadnika policije – oko 2.000 njih, obezbeđivao prajd i da je skupu prisustvovao najveći broj predstavnika Vlade Srbije, na ulicama prestonice bilo je dosta bornih kola, policajaca na konjima i veliki broj pripadnika žandarmerije u punoj opremi za razbijanje demonstracija. Trasa kojom se kretala Parada ponosa nadletali su policijski helikopteri. Tokom šetnje, kod Igumanove palate, policija je odmah privela jednog mladića koji je pritrčao uzvikujući: „Sodomija – krivični zakonik!” Viši sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana Simi Redžepoviću, koji je nakon toga uhapšen zbog izazivanja incidenta. On se tereti za krivično delo „pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije”. Desetak građana koji su protestovali protiv Parade ponosa, policija je ranije zaustavila kod Radio Beograda. Među njima je bilo više sveštenih lica, koji su nosili državne i crkvenene zastave, sliku Svetog Save i transparente protiv parade. Oni su preko megafona pevali crkvene pesme, okruženi policijom. K. Đ.

Blokiran centar grada

Da će ne­delj­na šet­nja bi­ti ugod­na sa­mo uče­sni­ci­ma praj­da, bi­lo je ja­sno svi­ma oni­ma ko­ji su se ju­če oko po­dnev­nih ča­so­va upu­ti­li pre­ma cen­tru gra­da, ko­ji je bio go­to­vo pot­pu­no pa­ra­li­san. Ave­tinj­ski pra­zne uli­ce u bli­zi­ni Sla­vi­je na­go­ve­šta­va­le su i da su mno­gi na vre­me od­u­sta­li od avan­tu­re zva­ne „vo­žnja Be­o­gra­dom”, pa su auto­mo­bi­li, ali i pe­ša­ci, na ovom me­stu bi­li ret­ka po­ja­va. Zna­ju­ći za ja­dac, mno­gi su se od­lu­či­li da iz­beg­nu Uli­cu kralja Mi­la­na i da na svo­ja od­re­di­šta stig­nu po­preč­nim sa­o­bra­ćaj­ni­ca­ma, ali ni to im ni­je vre­de­lo jer su se na ras­kr­sni­ca­ma su­sre­ta­li s me­tal­nim i be­ton­skim ba­ri­ka­da­ma i kor­do­ni­ma ne­u­mo­lji­vih po­li­ca­ja­ca ko­ji im ni­su do­zvo­lja­va­li pro­la­zak. Auto­bu­ski sa­o­bra­ćaj išao je skra­će­nim ili iz­me­nje­nim tra­sa­ma pa ni­šta pri­jat­ni­je ni­je bi­lo ni ko­ri­sni­ci­ma grad­skog pre­vo­za.

Gu­žva u sa­o­bra­ća­ju, ko­ja je i pret­hod­nih me­se­ci je­dan od naj­ve­ćih pro­ble­ma s ko­jim se su­o­ča­va­ju gra­đa­ni Be­o­gra­da, ju­če je do­bi­la pot­pu­no no­vu di­men­zi­ju, pa je ta­ko pro­blem iz­dr­ža­va­nja pre­du­gih vo­žnji autobu­som po­stao se­kun­da­ran u od­no­su na pi­ta­nje – ka­ko i ku­da pro­ći pe­ške. Ka­ko je ko­lo­na uče­sni­ka Pa­ra­de po­no­sa išla pre­ma Tr­gu re­pu­bli­ke, ta­ko su bez­bed­no­sni pr­ste­no­vi po­sta­ja­li la­ba­vi­ji, pa je oko 14 sa­ti ovom uli­com pe­ša­ka bi­lo mo­gu­će sti­ći sve do „Lon­do­na”. Gra­đa­ni su za­pit­ki­va­li po­li­caj­ce ka­ko naj­br­že da stig­nu do svo­jih od­re­di­šta, a bi­lo je i onih ko­ji su ima­li te­le­fon­sku na­vi­ga­ci­ju od pri­ja­te­lja iz „slo­bod­nih” kra­je­va gra­da. 

– Pa do su­tra ću si­gur­no sti­ći, ta­ko da da­na­šnji ru­čak osta­vi za do­ru­čak – še­ret­ski je je­dan mla­dić ob­ja­šnja­vao svom sa­go­vor­ni­ku s dru­ge stra­ne ži­ce. 

– Ne mo­že da­lje? Pa­ra­da po­no­sa? Ko­li­ko pu­ta go­di­šnje oni pa­ra­di­ra­ju – ču­dio se sta­ri­ji go­spo­din. 

Gra­đa­ne, su­de­ći pre­ma nji­ho­vim re­ak­ci­ja­ma, prajd ni­je uz­ne­mi­rio, ko­li­ko či­nje­ni­ca da im je zbog ova­kve si­tu­a­ci­je ogra­ni­če­na slo­bo­da kre­ta­nja.

U jed­nom tre­nut­ku, po­če­la je da pa­da ki­ša iako je sun­ce još sti­dlji­vo si­ja­lo iza obla­ka. 

– Sa­mo nam du­ga tre­ba da kom­ple­ti­ra dan – ni­je odo­le­la da pro­ko­men­ta­ri­še jed­na su­gra­đan­ka na Tr­gu Ni­ko­le Pa­ši­ća.

Ne­što ma­lo da­lje od blo­ki­ra­nog cen­tra, ži­vot je te­kao uobi­ča­je­no. Ta­ko su u por­ti Hra­ma Sve­tog Sa­ve sta­ri­je go­spo­đe se­de­le u par­ko­vi­ma ću­ćo­re­ći s kom­ši­ni­ca­ma, dok su ro­di­te­lji de­cu vo­zi­li u ko­li­ci­ma ili ih pu­šta­li da se igra­ju u bli­zi­ni fon­ta­na, a tu­ri­sti, kao i obič­no, sli­ka­li sel­fi­je is­pred naj­ve­ćeg pra­vo­slav­nog sve­ti­li­šta na Bal­ka­nu.

A. Vu­ko­vić