Ne posmatram život iz mišje rupe

Nova prozna knjiga pre svega pesnikinje Radmile Lazić „Ugrizi život” (Laguna) govori o oneobičenoj svakodnevici, o detaljima koji samo umetniku zapadaju za oko, o lepoti samoće, o drugima koji su lepi, naporni ili smešni u svojim slabostima. O životu koji je sve odjednom, sahrana i provod. Često ovaj pripovedač kratkih proza progovara iz ženske perspektive, ali se preliva i u mišljenje koje je iznad polova. Pre svega je posmatrač, rezoner, laf. Ne boji se da kaže ono što se ne sviđa drugima, da čak zalepi štiklu u lice jednom neučtivom klasiku književnosti, ali ne boji se ni slabosti. „Breme koje nosim, niko mi ne može oduzeti”, kaže glas iz knjige „Ugrizi život”.

Vaša nova knjiga liči na stihove čuvene pesme „My Way”, koja je postala zaštitni znak Frenka Sinatre. Jedan stih pesme kaže: „Grizao sam više nego što sam mogao da progutam”. Da li vam je to blisko, da treba prihvatiti sve pogotke i greške kao deo života i puta?

To je divna pesma. Ipak, oduvek sam bila pomalo stoik, više sam držala do etičkih principa nego do užitaka ili niskih strasti. Nisam tek tako traćila život, pa nemam neki pokajnički odnos prema sopstvenom životu, ili osećanje njegove uzaludne potrošenosti. Iako mi život nije bio baš lagodan, nisam se osećala uskraćenom ili pogođenom više od drugih ljudi. Čini mi se da sam od života uzimala više nego što mi je on nudio, a opet dobila sam više nego što sam očekivala.