Haški tribunal: Šešelju branilac po službenoj dužnosti

Žalbeno veće Haškog tribunala pozvalo je lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja da u roku od 10 dana odluči da li će lično prisustvovati sednici po žalbi tužilaštva na presudu kojom je 31. marta 2015. oslobođen svih optužbi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH. U dopisu Žalbeno veće je upozorilo Šešelja, ukoliko ostane pri stavu da „nikada više neće dobrovoljno doći u Haški tribunal”, pa ni na žalbenu sednicu, da će mu biti postavljen branilac po službenoj dužnosti koji će zastupati njegove interese.

Veće je podsetilo i da se Šešelj tokom postupka branio sam, bez advokata, te da je njegovo prisustvo na sednici veća obavezno, osim u slučaju da ga zastupa advokat, prenosi Tanjug. Žalbeno veće tribunala je navelo da Šešelj ima pravo da tok sednice prati putem video-konferencijske veze i učestvuje u njenom radu. Na sednici veća, koja još nije zakazana, haško tužilaštvo će obrazložiti svoju žalbu na presudu.

Tužilaštvo je žalbom u pisanom obliku tražilo da se presuda preinači u osuđujuću i da se Šešelju izrekne 40 godina zatvora. Lider radikala dao je svoj pisani odgovor na žalbu, odbacivši sve njene navode. Naveo je i da ne namerava da dolazi u Hag na izricanje pravosnažne presude, nakon žalbene rasprave.

Posle 12 godina postupka, Šešelj je 2015. prvostepeno oslobođen svih optužbi da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i BiH tokom ratnih sukoba i proterivanje Hrvata iz Vojvodine. Oslobođen je po svih devet tačaka optužnice: progon kao zločin protiv čovečnosti, ubistvo kao kršenje zakona i običaja rata, mučenje kao kršenje zakona i običaja rata, okrutno postupanje kao kršenje zakona i običaja rata, deportacija kao zločin protiv čovečnosti, nehumana dela i prisilno premeštanje kao zločin protiv čovečnosti, bezobzirno razaranje grada kao kršenje zakona i običaja rata, uništavanje ili hotimično oštećivanje verskih i obrazovnih kao kršenje zakona i običaja rata, pljačkanje javne i privatne imovine kao kršenje zakona i običaja rata.

U pritvoru Haškog tribunala bio je od 2003. godine kada je dobrovoljno otišao u Hag, pa do novembra 2014. kada je pušten da se brani sa slobode zbog narušenog zdravlja. Šešelj nije prisustvovao ni izricanju prvostepene, oslobađajuće presude 31. marta 2015. godine.