Jesen šabačkog vašara

Šabac – Planiran da traje čak deset dana, od 14. do 23. septembra, ovogodišnji šabački malogospojinski vašar baš nije imao sreće: tek što su vašardžije zauzele mesta i počele da hvataju ritam za glavnu feštu, dunuo je olujni vetar i razbacao tezge i šatre, pa su morali sve Jovo nanovo, a onda je ponedeljak započeo kišom, hladnom, svakodnevnom. Nikada, čini se, na četrdesetak hektara Mihailovca, poljane na desnoj obali Save, koja je dobila ime po starom trkalištu Drinskog kola jahača kneza Mihaila Obrenovića, nije bilo više luna-parkova, šatri i tezgi, i nikada manje – posetilaca.

Za šabački malogospojinski vašar tvrde da je najveća narodna svetkovina na Balkanu, što verovatno nije, ali jeste bar u ovom delu Srbije. Ni najstariji ne pamte kada je počeo, a nije održan samo u jesen 1941. godine. Tada su partizani sa zapada, iz Mačve, i četnici s juga, iz Pocerine, jedini put zajedno pokušali da oslobode grad i gotovo u tome uspeli, ali je Nemcima preko savskog mosta, pa kroz Mihailovac, stiglo pojačanje.