Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji

Izložba „Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji. Identitet, značaj i ugroženost” autora dopisnog člana SANU Miodraga Markovića i profesora dr Dragana Vojvodića predstavljena je u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti.

Postavku je otvorio predsednik SANU Vladimir Kostić. On je rekao kako se usuđuje da izrekne sud da se radi ne samo o najznačajnijoj izložbi u ovoj instituciji u ovoj godini, već o postavci koja ne uključuje potrebu za bilo kakvim poređenjem.

Ideja je, kako je ocenio Kostić, da se učini sve što se može kako bi ova lepota i često anonimni, ali time ne i manje uspešni stvaralački podvizi naše baštine na Kosovu i Metohiji trajno postali deo nas samih ovakvih kakvi smo, i da time ne dozvolimo iščezavanje onog što nas određuje u samom našem biću bez obzira na okolnosti. Koautor izložbe Miodrag Marković istakao je da odluka da se sveobuhvatno predstavi srpska umetnička baština na KiM proističe iz stalne posvećenosti Akademije izučavanju prošlosti našeg naroda na tom području i njegovog dragocenog kulturnog nasleđa.

On je primetio da danas, nažalost, postoje posebni razlozi za takvu posvećenost jer je ta baština ugroženija više nego ikada pre.

– U poslednjih dvadeset godina pretrpela je dva sistematska razaranja, preostalim spomenicima srpske kulture osporava se ili krivotvori identitet, onemogućuje se institucijama Republike Srbije da vrše njihovu konzervatorsku zaštitu i na kraju, sasvim paradoksalno i cinično, strana koja je odgovorna za sve te postupke kandiduje se za članstvo u Unesku čime bi stekla pravo da ona brine o srpskom kulturnom nasleđu na Kosmetu – istakao je Marković. Dragan Vojvodić rekao da je poslednji put bio na Kosovu 2012. godine i da se od tada stanje, što se tiče fizičkog opstajanja spomenika, nije promenilo.

On je naveo da na sajtu kosovskog Ministarstva kulture, omladine i sporta kod značajnih spomenika kao što je Gračanica ne stoji da je to srpski spomenik i da ga je sagradio srpski vladar.

– Opasno je što su spomenici koji su se našli na Listi svetske kulturne bašine ušli na tu listu kao srednjovekovni spomenici Kosova i Metohije – rekao je Vojvodić. On je istakao da im je bilo vrlo važno da izložbom, koju realizuju SANU, Narodni muzej i Muzej Srpske pravoslavne crkve, predstave izuzetne domete umetnosti naročito u prošlosti i njen suštinski značaj za kulturnu istoriju čitavog srpskog naroda. Prvi deo izložbe posvećen je srednjovekovnoj umetnosti vezanoj za važne manastire, crkve i gradove, a ostali delovi posvećeni su umetnosti novog vremena. Autori su podsetili da će posetioci biti u prilici da okom i duhom pohode najveće svetinje poput Pećke patrijaršije, Dečana i Gračanice, a da istovremeno proputuju svim vekovima stvaralaštva srpskog naroda na KiM. Tu je i primenjena umetnost koja oplemenjuje svakodnevicu od srednjeg veka do danas.

Stradanju kulturne baštine na KiM posvećen je poslednji deo izložbe, a kako su istakli autori, to je proces koji traje od 15. veka i nikad nije zaustavljen, samo je menjao svoje oblike, pa i briga o očuvanju tog nasleđa mora biti trajna.

Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković kazala je da su iz zbirki nacionalnog muzeja za izložbu odabrani originalni predmeti – ikonopis i umetnički rad u metalu, skupoceni vez, keramika i staklo, arhitektonska plastika – koji reprezentuju umetnost i kulturu Kosmeta i daju uvid u način života, verovanja i htenja srpskih žitelja tog područja od 12. do 19. veka.

Prikupljani su u arheološkim istraživanjima, otkupom ili poklonima, a potiču prvenstveno iz Pećke patrijaršije, Dečana, Gračanice i Bogorodice Ljeviške. Izloženi su i eksponati iz zbirki Muzeja SPC, Muzeja primenjene umetnosti, Narodne biblioteke Srbije i Arhiva SANU.

Među mnogobrojnim zvanicama bili su bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić, generalni sekretar u Predsedništvu Srbije Nikola Selaković i direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.

– Svako dete treba da zna gde se nalazi koja freska, da zna nešto o prstenu kraljice Teodore, o tome gde je bio grob cara Dušana, da zna nešto o prizrenskoj prepisci Dušanovog zakonika, a sve to može da se vidi na ovoj izložbi – poručio je Selaković, a prenosi Tanjug, navodeći i Đurićevu ocenu da je izložba urađena na savremen način i da je dobro što je bliska gledaocu naviknutom na vizuelni doživljaj. – Voleo bih da ovo vidi što veći broj mladih, škole, univerziteti... Ako budemo znali šta se ovde nalazi, imaćemo kompas i svetionik za budućnost i kao država i kao narod – rekao je Đurić.