EU na novim nogama

No­va evrop­ska „ku­ća”: Do­šlo je, ko­nač­no, vre­me da se Evrop­ska uni­ja ozbilj­no po­za­ba­vi svo­jim pro­ble­mi­ma. Po­sle ne­ko­li­ko go­di­na okle­va­nja, unu­tra­šnjih raz­mi­ri­ca, ozbilj­nih sva­đa, eko­nom­ske i mi­grant­ske kri­ze i od­lu­ke Lon­do­na da na­pu­sti evrop­sku po­ro­di­cu, EU već du­go sto­ji na ras­kr­sni­ci.

Ka­ko da­lje, pi­ta­nje je na ko­je ni­ko u evrop­skim pre­sto­ni­ca­ma ni­je po­ku­ša­vao da od­go­vo­ri. Od­su­stvo vi­zi­je, pa čak i po­li­tič­ke vo­lje da se ne­što kon­kret­no ura­di i po­kre­nu re­for­me, oprav­da­va­no je na naj­ra­zli­či­ti­je na­či­ne. Če­sto i for­mal­nim raz­lo­zi­ma po­put onog da tre­ba sa­če­ka­ti 2017. i iz­bor­ne re­zul­ta­te ko­je će ova go­di­na do­ne­ti.

Sa­da je i taj for­mal­ni uslov is­pu­njen: Fran­cu­zi i Nem­ci iza­šli su na bi­ra­li­šta i od­re­di­li svo­ju po­li­tič­ku sud­bi­nu u na­red­nih ne­ko­li­ko go­di­na. I za­i­sta, is­po­sta­vi­lo se da oče­ki­va­nja od 2017. ni­su pra­zna pri­ča. No­vi fran­cu­ski pred­sed­nik Ema­nu­el Ma­kron po­čet­kom ne­de­lje je obe­lo­da­nio pla­no­ve či­ji do­me­ti – uko­li­ko re­for­me bu­du re­a­li­zo­va­ne – iz te­me­lja me­nja­ju sa­da­šnju evrop­sku „ku­ću”.

Po­sle Ma­kro­no­vog na­stu­pa sve oči okre­nu­le su se pre­ma Ber­li­nu, oda­kle je br­zo sti­gao od­go­vor na pred­lo­ge fran­cu­skog pred­sed­ni­ka.