Propast banatske Nove Barselone

Pan­če­vo – Ka­da je ku­ga 1737. go­di­ne u Pan­če­vu po­ko­si­la 125 Ne­ma­ca, na spi­sko­vi­ma po­koj­ni­ka ni­za­la su se i ime­na po­put Pu­ni­jed, Don Vin­skon­sio Gri­monc, ka­pe­ta­na Ra­fa­e­la Jan­rik­ta i Jo­ha­sa Ibra­ce, pre­zi­me­na Ro­sa, Don Ka­ste­lja­ni, Fran­ce­si… Bi­li su to pri­pad­ni­ci ma­le ko­lo­ni­je Špa­na­ca, ko­ji su se „po na­red­bi sa vi­šeg me­sta” dve go­di­ne ra­ni­je za­pu­ti­li ka Ba­na­tu, pra­vo u grad na Ta­mi­šu. 

Ali ot­ku­da Špan­ci pre rav­no 300 go­di­na baš u Ba­na­tu? Na­me­ra nji­ho­vog na­se­lja­va­nja u di­rekt­noj je ve­zi sa či­nje­ni­com da je Hab­zbur­ška mo­nar­hi­ja po­čet­kom 18. ve­ka iz­gu­bi­la Špa­ni­ju i Na­pulj, od­go­va­ra ba­nat­ski isto­ri­čar Sreć­ko Mi­le­ker i ob­ja­šnja­va u svo­joj knji­zi „Po­ku­šaj na­se­lja­va­nja Špa­na­ca u Ba­nat”, da mno­ge pri­sta­li­ce Hab­zbur­go­va­ca kre­ću put Be­ča i Bu­di­ma ka­ko bi se tu traj­no na­sta­ni­li.