Kraljev gardista nasmejan proslavio stotu

Šainovci na Zlatiboru – Da ste mi svi zdravi i da dočekate moje godine”, govorio je gostima okupljenim juče na svom stotom rođendanu Panto Vranešević iz Šainovaca, najstariji Zlatiborac. Vitalan i bistrog uma, ceo vek pregazio. Nasmejan, s lakoćom je izgasio plamen svećica na rođendanskoj torti. Tu u porodičnoj kući usred livada i borova zlatiborskih, okružen pažnjom svojih potomaka, kao i kumova Jovanovića i sestrića Stojana Udovičića koji su došli da s dedom Pantom obeleže njegov stoti rođendan. Veselo, uz narodnu pesmu „iz vika” kojoj se stogodišnjak obradovao, uz bogato posluženje pršutom, jagnjetinom, tortom i drugim, kao da je prvi a ne stoti rođendan.

Život ovog starine je poput sadržajne knjige, pun dešavanja, rada, umeća i uglavnom lepih trenutaka. Rodio se Panto usred Velikog rata, 11. oktobra 1917, s druge strane Tornika, u Dobroselici, u porodičnoj zadruzi sa 16 čeljadi. Uvek je radio i stvarao: od rane mladosti rabadžijao s volovima, terao luč, katran, vunu sve do Smederevske Palanke da ih proda ili razmeni za žito, devet dana u jednom pravcu. Kakvog god bi se posla prihvatio, vešt je u njemu bio. U selu pamte da je odlično pravio burad i kačice, bio katrandžija, aščija (kuvar), pčelar, stočar... Vele i da je srećne ruke: ovce su mu se bliznile i trojanile, jedna i četvoro ojagnjila.