Da li će Sahara „preskočiti" Mediteran

Ako se na­sta­vi glo­bal­no za­gre­va­nje, Sa­ha­ra će do 2100. „pre­sko­či­ti” Me­di­te­ran i pre­tvo­ri­ti jug Špa­ni­je u pu­sti­nju, a po­di­za­nje ni­voa svet­skog mo­ra usled to­plje­nja Gren­lan­da zbri­sa­će na­se­lja na oba­la­ma Evro­pe. Vo­da ko­ja će po­pla­vi­ti mon­den­ska le­to­va­li­šta i ri­bar­ska se­la iz­ba­ci­će na po­vr­ši­nu kal­ci­fi­ko­va­ne ob­li­ke ži­vo­ta ko­ji će, ugro­že­ni emi­si­jom ugljen-di­ok­si­da, bi­ti na­ru­že­ni do ne­pre­po­zna­tlji­vo­sti.

Ove upo­zo­ra­va­ju­će pro­ce­ne iz­ne­te su na na­uč­nom sku­pu „Pro­me­na kli­me ze­mlje: na­u­ka i uti­caj” u Srp­skoj aka­de­mi­ji na­u­ka i umet­no­sti. Uver­ti­ra za ovaj sim­po­zi­jum bi­lo je pre­da­va­nje pro­fe­so­ra Šte­fa­na Ram­štor­fa, svet­ski pri­zna­tog kli­ma­to­lo­ga s In­sti­tu­ta za is­tra­ži­va­nje kli­me u Post­da­mu. Go­vo­re­ći o to­me mo­že­mo li da kon­tro­li­še­mo kli­mu po­sle Pa­ri­skog spo­ra­zu­ma, on je, ta­ko­đe u SA­NU, is­ta­kao da je za­u­sta­vlja­nje glo­bal­nog za­gre­va­nja tr­ka s vre­me­nom ko­ju, ipak, još mo­že­mo do­bi­ti.