Prva Srpkinja sa titulom dr

Dok je za rat­ne za­slu­ge do­bi­la čin pu­kov­ni­ka, u mir­no­dop­skom pe­ri­o­du je usred svo­je otadž­bi­ne vo­di­la lič­nu bor­bu da joj se uop­šte pri­zna pra­vo na rad. Ni­je joj po­mo­glo ni to što je bi­la pr­va že­na le­kar u Sr­bi­ji, ko­ja je pri­tom za­vr­ši­la stu­di­je u Švaj­car­skoj. Zbog to­ga će či­tav ži­vot dr Dra­ge Ljo­čić obe­le­ži­ti zdu­šno za­la­ga­nje za iz­jed­na­ča­va­nje rad­nih pra­va mu­ška­ra­ca i že­na. 

Ovoj dok­tor­ki, ak­ti­vist­ki­nji i do­bro­tvor­ki ne­dav­no je ot­kri­ve­na bi­sta u Be­o­gra­du – rad pro­fe­so­ra dr Vla­di­mi­ra Jo­ka­no­vi­ća, va­ja­ra, hi­rur­ga i po­ča­snog čla­na Aka­de­mi­je me­di­cin­skih na­u­ka Srp­skog le­kar­skog dru­štva. On za „Po­li­ti­ku” ka­že da je ova Šap­čan­ka, ro­đe­na u tr­go­vač­koj po­ro­di­ci, ra­no po­ka­zi­va­la in­te­lek­tu­al­ni ne­mir. „Po­sle za­vr­še­ne gim­na­zi­je u rod­nom gra­du, upi­sa­la se na li­cej u Be­o­gra­du. U struk­tu­ri nje­ne lič­no­sti do­mi­nant­no je sa­ma­ri­ćan­stvo ko­je ju je ve­ro­vat­no opre­de­li­lo da po­tom stu­di­ra me­di­ci­nu. U to do­ba, bi­la je po­treb­na ve­li­ka hra­brost, am­bi­ci­ja i mo­tiv da se jed­na že­na upu­ti na stu­di­je u Ci­rih, či­ji je uni­ver­zi­tet pr­vi u Evro­pi omo­gu­ćio že­na­ma da stu­di­ra­ju me­di­ci­nu.