Hrpa dokumenata za smeštaj dementnih

Be­o­gra­đan­ka Su­za­na P. već ne­ko­li­ko me­se­ci po­ku­ša­va da sme­sti svo­ju maj­ku u dom za sta­re, i to u onu usta­no­vu so­ci­jal­ne za­šti­te u ko­joj po­sto­ji ode­lje­nje za de­ment­ne. Za taj po­du­hvat ni­su joj po­treb­ni sa­mo vo­lja i str­plje­nje, jer u dr­žav­nom do­mu, kao po obi­ča­ju, ne­ma slo­bod­nih me­sta za obo­le­le od Al­chaj­me­ro­ve bo­le­sti, a i če­ka se u pro­se­ku oko dva me­se­ca. Da bi se do­mo­gla dr­žav­nog kut­ka za de­ment­ne ona tvr­di da naj­pre tre­ba da pri­ba­vi dva­de­se­tak do­ku­men­ta. U njih su ura­ču­na­ti pa­pi­ri na osno­vu ko­jih Su­za­na po­sta­je pri­vre­me­ni sta­ra­lac, ali i do­ku­men­ta­ci­ja za sme­štaj maj­ke u dom.

Da se ko­jim slu­ča­jem od­lu­či za pri­vat­ni dom, si­tu­a­ci­ja bi bi­la znat­no lak­ša, jer joj nad­le­žni ta­mo tra­že sa­mo je­dan pa­pir – na­laz ne­u­rop­si­hi­ja­tra.