Divljač na optičkom nišanu države

Lov je za nekog hobi, zabava koja se završava uz kotlić ili ražanj, za nekog ubijanje nedužnih bića, a za nekog ozbiljna privredna grana. Sve zavisi od toga da li ste lovac, ekolog, veterinar, biolog, šumar ili turizmolog... Profesor Milutin Đorđević, izvršni direktor za lovstvo i ribarstvo u JP „Srbijašume”, smatra da za svakog u novoj organizaciji lovstva ima mesta. Ali, oni koji se ubuduće budu bavili razvijanjem i očuvanjem ovog veoma važnog državnog resursa – moraju biti dobri domaćini i koristiti struku.

– Lovstvo se mora organizovati po konceptu održivog korišćenja. Lov može biti komercijalni, ali i sanitarni i selekcijski. Dakle, samo ono što se može i mora, kroz odstrel se uzima prirodi. Svakako da lovstvo može da se znatno razvije i postane važna privredna delatnost, ali ne sme da se izgubi iz vida da je sva divljač – državna, vredna narodna imovina, na koju polažu pravo i buduće generacije. Ni prepelica, ni jelen ne znaju gde je granica državnog, a gde privatnog zemljišta ili šume. Onaj kome se u budućnosti budu predala lovišta na upravljanje mora biti savestan i stručan – kaže direktor Milutin Đorđević, koji je i profesor na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu.