„Galenika" ide Brazilcima

Kompanija „Aelius SARL Luksemburg ” ponudila je 16 miliona evra za kupovinu 93,73 odsto ukupnog kapitala „Galenike”, piše u finansijskoj ponudi ovog ponuđača, koja je otvorena u prostorijama Ministarstva privrede.

Komisija je konstatovala da je ponuda podneta u skladu sa javnim pozivom i da ispunjava sve propisane uslove, i donela odluku kojom predlaže Ministarstvu privrede da „Aelius SARL Luksemburg” proglasi kupcem kapitala, saopšteno je iz tog ministarstva.

„Aelius”, inače povezano lice sa kompanijom EMS SA Brazil, jedini je učesnik koji je ispunio sve uslove za učešće u procesu privatizacije „Galenike”.

Kupac će morati da, osim iznosa od 16 miliona evra na ime kupoprodajne cene, uplati i 25 miliona evra za izmirenja obaveza prema bankama, kao i iznos od dodatnih 200 evra po godini staža za zaposlene koji su se opredelili za dobrovoljni socijalni program.

Takođe, kupac treba da u naredne dve godine uloži 5,5 miliona evra u „Galeniku”, kao i da broj zaposlenih na neodređeno vreme ne smanjuje ispod 900. Trenutno zapošljavaju 1400 ljudi, a 250 se opredelilo za odlazak uz otpremninu.

Vlada Srbije je 11. jula 2017. godine donela zaključak da se privatizacija „Galenike” sprovede modelom prodaje kapitala, kojoj je prethodila konverzija duga kompanije u kapital, a u slučaju uspešne privatizacije, država otpisuje preostali deo svojih dospelih obaveza.

EMS SA iz Brazila, najveća farmaceutska kompanija u toj zemlji, učestvovala je i na prošlogodišnjem tenderu za prodaju 25 odsto udela fabrike lekova, međutim tada ovaj ponuđač nije dao ponudu u skladu s tenderskim zahtevima.

U postupku prodaje kapitala „Galenike” u predviđenom roku, koji je istekao 2. oktobra, stigla je još i ponuda kompanije „Amikus Srb doo Beograd”, povezano lice Investicionog fonda HBM Švajcarska. Međutim, njihova tehnička ponuda bila je nepotpuna, a ni u dodatnom roku, koje je dalo Ministarstvo privrede, nisu dostavili traženu dokumentaciju i samim tim su ispali iz igre za prodaju kapitala „Galenike”.

U poslednjih desetak godina država je najmanje sedam, osam puta, kroz razne modele prodaje, pokušavala da nađe kupca za ovu fabriku lekova. Kupaca nije bilo, a dugovi fabrike samo su se gomilali. Stručnjaci su objašnjavali da je razlog to što je prezadužena, izgubila tržišta, ima višak zaposlenih, i da joj je država, kao pojedinačni najveći vlasnik, precenila vrednost u ranijim slučajevima prodaje.

Zoran Pantelić, iz Sindikata „Nezavisnost” fabrike, kaže da tih 16 miliona evra, koliko je kupac ponudio radnicima, ne znači ništa, jer ide državi i da bi isto za njih bilo i da je dao 100 miliona evra.

– Nas zanimaju investicije, upošljavanje i očuvanje radnih mesta. Mi očekujemo socijalni dijalog, poštovanje Zakona o radu i kolektivnog ugovora, kao i da se investicijama otvori prostor za novo zapošljavanje. Smatramo da broj zaposlenih ne treba smanjivati više od 250 koliko se inače ljudi prijavilo za dobrovoljni odlazak iz fabrike – kaže Pantelić.