Skandinavski model pomirenja – šansa za stabilnost Balkana

Ze­mlje za­pad­nog Bal­ka­na mo­žda je­su da­le­ko od Skan­di­na­vi­je, ali se i ov­de, s vre­me­na na vre­me, odav­no ob­na­vlja ide­ja ka­ko bi bi­lo do­bro da se naš re­gi­on „skan­di­na­vi­zu­je”, ona­ko ka­ko su to uči­ni­le Nor­ve­ška, Šved­ska, Dan­ka, Fin­ska, Island, kao i auto­nom­ne re­gi­je Gren­land, Far­ska i Oland­ska ostr­va. Ta­kav pred­log ak­tu­e­li­zo­van je i ne­dav­no ka­da je Be­o­grad po­se­tio ge­ne­ral­ni se­kre­tar Nor­dij­skog sa­ve­ta mi­ni­sta­ra Dag­fin Hej­broj­ten. Sa pred­sed­ni­kom Sr­bi­je Alek­san­drom Vu­či­ćem raz­go­va­rao je o mo­guć­no­sti da nor­dij­ski mo­del sa­rad­nje po­slu­ži kao pri­mer za­pad­nom Bal­ka­nu. 

Hej­bro­ten je ta­da is­ta­kao da su nor­dij­ske ze­mlje, kao ma­le po bro­ju sta­nov­ni­ka, pre­po­zna­le pred­no­sti za­jed­ni­štva i da su, iako ne uvek la­ko, na­šle na­či­na da stvo­re od­re­đe­ni ni­vo in­te­gra­ci­je, ko­ja je stvo­ri­la uslo­ve za iz­u­ze­tan eko­nom­ski raz­voj.