Milion ljudi brani jedinstvo Španije

Prema izveštajima agencija
Barselona, Madrid, Brisel – Preko milion ljudi izašlo u Barseloni na mirni protestni marš za jedinstvo Španije, odvojene su procene zvaničnog Madrida i Udruženja građana Katalonije, inače organizatora najmasovnijeg građanskog okupljanja od izbijanja tzv. katalonske krize. Demonstranti su uzvikivali: „Nećemo dozvoliti komadanje Španije”, „Budi se stišana nacija”, „Puđdemona u zatvor”, dok su organizatori isticali da je cilj okupljanja – organizovanog manje od 48 sati od unilateralnog proglašenja nezavisnosti – odbrana jedinstva Španije, uz slogan „Svi smo mi Katalonija. Zdrav razum za koegzistenciju”, prenosi AP.

U međuvremenu, smenjeni potpredsednik katalonske vlade Oriol Žunkeras uneo je novu neizvesnost u dalji razvoj događaja, saopštivši da će separatistički lideri „biti primorani da donesu teške i ne uvek lako razumljive odluke”. Koliko danas, prvog radnog dana sedmice nakon unilateralnog proglašenja nezavisnosti Katalonije, zvanični Madrid počinje sprovođenje subotnje odluke o direktnoj upravi nad Katalonijom. Za to vreme, pojedini članovi kabineta smenjenog predsednika Katalonije Karlesa Puđdemona najavili su da će se danas vratiti u svoje kancelarije u Barseloni, gde bi prema najavama iz Madrida već trebalo da sede predstavnici centralne vlasti, izvestio je londonski „Fajnenšel tajms”.

Ministar spoljnih poslova Španije Alfonso Dastis izjavio je da smenjeni predsednik katalonske vlade Karles Puđdemon, teoretski, može da bude kandidat Katalonske evropske demokratske partije na izborima 21. decembra, „ukoliko u to vreme ne bude u zatvoru”. Dastis je u intervjuu za AP istovremeno kazao da ne isključuje mogućnost da Katalonija, nakon okončanja aktuelne krize, dobije širu autonomiju.

Evropske reakcije na zbivanja na relaciji Madrid–Barselona su veoma različite. S jedne strane, predsednik Evropskog parlamenta Antoni Tajani izjavio je u subotu uveče da niko u Evropi neće priznati nezavisnost Katalonije i da je odluka Španije da raspiše vanredne izbore u tom regionu nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti tog regiona, „prava stvar”. „Niko neće priznati Kataloniju kao nezavisnu zemlju. Referendum je bio nelegalan... Treba da se obnovi vladavina prava”, rekao je on. Tajani je kazao i da se Evropa nada da dijalog može da pomogne u rešavanju ove „teške situacije”, dodavši da „to ne znači da EU može da posreduje zato što je to unutrašnje pitanje Španije”.

Na drugom kraju političkog reagovanja jeste najava iz Brisela da odobravanje političkog azila katalonskom lideru Karlesu Puđdemonu u Belgiji ne bi bilo nerealno ukoliko bi on to zatražio, izjavio je belgijski ministar za migracije Teo Franken, prenosi britanska agencija. Rojters navodi da nema indicija da se Puđdemon nada da bi mogao da dođe u Belgiju, koja spada među nekoliko članica Evropske unije, u kojima građani EU mogu da zatraže politički azil. „To nije nerealistično ukoliko sagledate situaciju”, rekao je Franken za belgijsku televiziju VTM, preneo je Rojters. „Oni već govore o kazni zatvora”, dodao je on. I AP navodi da za sada nema indicija da je Puđdemon zatražio azil. U slučaju takvog scenarija, dalji diplomatski odnosi Španije i Belgije verovatno bi zapali u ozbiljnu krizu, spekulišu ostrvski mediji.

Koliko je stvarno bio masovan miting podrške jedinstvu Španije u glavnom gradu Katalonije teško je proceniti. Naime, dok Madrid i Udruženje građana Katalonije govore o milionskom odzivu učesnika marša, svetske medijske agencije i komunalna policija Katalonije isticale su da je marš za jedinstvo Španije u Barseloni brojao između 300.000 i pola miliona ljudi (zavisno od izvora).

Učesnici masovnog marša nosili su španske, zvanične katalonske zastave poznate kao „senjera” i zastave EU, izvestio je AP. Američka agencija ističe da je atmosfera na protestu bila vesela i da su učesnici uz glasne povike odobravanja pozdravljala političare i zvaničnike centralne vlade u Madridu koji su se pridružili maršu kroz centralni bulevar u Barseloni, uz klicanje „Živela Španija”.

Dolores Monserat, španska ministarka zdravlja, i Enrik Milo, predstavnik Madrida u Kataloniji, viđeni su u protestnoj povorci, javljaju britanski mediji.

Bivši predsednik Evropskog parlamenta i nekadašnji španski ministar Đosep Borel rekao je učesnicima marša da je pozivanje na član 155 španskog Ustava jedina stvar koju je centralna vlada u Madridu mogla da uradi, kako bi bila izbegnuta ekonomska kriza u Kataloniji. Borel je okupljenima u Barseloni rekao da bi, u slučaju da nije aktiviran član 155 Ustava, mnogi od njih ostali bez svojih poslova i radnih mesta. On je ukazao i na to da bi se iz Katalonije povuklo i mnogo više od 1.700 kompanija koje su proteklih nedelja već premestile svoja sedišta iz Katalonije u druge delove Španije, prenosi AP.

Povodom regionalnih izbora koje je Madrid zakazao za 21. decembar, demonstranti su u Barseloni listom uzvikivali: „Da, naravno da ćemo glasati!” i aplaudirali pri svakom naletu helikoptera španske nacionalne policije. „Ovo je naša policija”, uzvikivali su učesnici marša za jedinstvo Španije.

Inače, španska i katalonska javnost su pomešanih osećanja reagovale na izjavu smenjenog potpredsednika katalonske vlade Oriola Žunkerasa da Karles Puđdemon „jeste i ostaće i dalje” predsednik regionalne vlade. On je u autorskom članku u katalonskom dnevniku „El punt Avui” odbacio, kako je naveo, „državni udar” koji je izveo Madrid, preneo je Rojters.

„Neophodna nam je zajednička strategija… Važno je da izgradimo čvrst savez onih koji teže izgradnji države koju građani zaslužuju”, zagonetno je najavio Žunkeras. On pritom nije rekao šta to spremaju zvanično smenjeni separatistički lideri, ali je jasno predočio da ne odustaju od jednostrano proglašene nezavisnosti Katalonije, iako je priznao da „nezavisnost nije imala željenu snagu... ali jeste legitimitet iz glasačkih kutija” i da zato „moraju prestrojiti svoje snage i strategiju”.

Inače, po anketi u Kataloniji, čiji je rezultat objavio list „Pais”, 46 odsto građana je za širu autonomiju unutar Španije, a 29 odsto za nezavisnost, dok više od 70 odsto Katalonaca smatra da se kriza mora rešiti jedino novim, poštenim izborima.

Kritike na račun separatističkih vođa i posebno Puđdemona su sve snažnije i u vodećim katalonskim listovima, uz oštre zamerke rukovodstvu da je velikom delu građana Katalonije onemogućilo da kažu šta misle i nametnulo nezavisnost kao jedino rešenje, i to bez ozbiljne političke, ekonomske, bezbednosne osnove, a posebno bez bilo kakve međunarodne podrške.

Vodeći katalonski list „Vanguardija” u prvi plan je stavio da „ogromna masa u Barseloni brani jedinstvo Španije”.

Kao i drugi katalonski dnevnik „Periodiko”, „Vanguardija” zamera Puđdemonu što su „mu noge klecale” kad je trebalo da sazove vanredne izbore u Kataloniji, jer je to slab kompromis s centralnom vlašću u Madridu.

Drugi komentatori navodi da se Puđdemon uplašio da će ga proglasiti „izdajicom” i popustio pred najžešćim pristalicama otcepljenja u vladajućim snagama.

„Vanguardija” navodi u komentaru da je vlada u Madridu izbila adute iz ruku Kataloncima time što je sazvala izbore za decembar i preuzela vlast u Kataloniji, tako da sada Puđdemon i njegove pristalice, za koje se pokazalo da su manjina, moraju da prihvate da je „presudno da se izbegne sukob građana i izbegnu dalja poniženja”.

Sprečiti dalje zaoštravanje i ekonomski sunovrat jeste glavni zadatak „u očekivanju da Katalonija odluči izbornim listićima”, naveo je katalonski dnevnik.