Američki satelit 60 godina u svemiru

Od svih stvari napravljenih ljudskom rukom, samo je jedna uspela da u svemiru ostane bezmalo 60 godina. Rekord po dužini boravka u orbiti drži američki satelit „Vangard 1”, lansiran davne 1958, koji je svoju naučnu misiju završio još 1965. Posle „Sputnjika” 1 i 2 i „Iksplorera” (lansiran 31. januara 1958), „Vangard 1” bio je tek četvrti satelit u svemiru i prvi koji je koristio solarnu energiju.

Ova metalna kugla veličine grejpfruta, prečnika 16 cm, teška tek oko kilogram i po, prolazi između 650 i 3.800 kilometara iznad površine Zemlje. Prema predviđanjima pojedinih stručnjaka, objekat bi mogao da ostane u svemiru još nekoliko stotina godina, možda čak i do hiljadu.

Stvaranje i lansiranje „Vangarda” predstavlja početak svemirske trke u hladnom ratu. Naime, američki satelitski program započet je 1954. projektom „Orbiter”, koji je ubrzo odbačen, pa nakratko ponovo oživljen uspešnim lansiranjem „Iksplorera”, da bi se uhvatio korak sa ruskim „Sputnjikom”, prvim veštačkim satelitom u Zemljinoj orbiti, u oktobru 1957. Pokretanje ovih letelica, takođe, bio je deo obeležavanja međunarodne godine geofizike.

„Lansiranje ’Sputnjika’ izazvalo je ogroman strah. Naši vojni lideri shvatili su tada da Sovjeti mogu da nas pogode raketom”, prenosi Bi-Bi-Si reči Toma Lasmana, kustosa u Nacionalnom muzeju vazduhoplovstva i svemira u Vašingtonu.

Nedeljama nakon lansiranja „Sputnjika”, iz Bele kuće, u kojoj je tada predsednikovao Dvajt Ajzenhauer, rastao je pritisak da se satelit lansira što pre, pa je tako i testiranje ove letelice postalo veliki javni događaj. I dok je SSSR držao u tajnosti celu operaciju pokretanja „Sputnjika”, obelodanivši vest tek kad se satelit već našao u orbiti, američki državni i vojni zvaničnici, kao i predstavnici medija, okupili su se 6. decembra 1957. u Kejp Kanaveralu na Floridi da bi prisustvovali probi. Međutim, tek što se raketa sa satelitom odvojila od Zemlje, pala je na tlo i zapalila se. „Njujork tajms” je o tome izvestio kako o „pucanju američkog prestiža”, dok je senator Lindon Džonson, kasnije predsednik SAD, događaj nazvao ponižavajućim.

Posle više neuspelih pokušaja i odlaganja, raketa koja je nosila satelit konačno je uspešno poslata u orbitu 17. marta 1958.

„Vangard 1” imao je naučnu svrhu, između ostalog bio je opremljen i uređajem za merenje gustine atmosfere, zahvaljujući kojem je dao podatke od ključnog značaja za buduće letelice.