Peca Popović – kulturna institucija koja traje

Kao na dobrom rok koncertu, tako je bilo na izložbi u atrijumu Biblioteke grada, gde je na zanimljiv i dokumentaran način prikazano pola veka razmatranja o rokenrolu Pece Popovića, hroničara zbivanja u ovom muzičkom pravcu. On je svedok i tumač mnogih rok događaja na našem podneblju i u svetu, pa su tako prikazani i sadržaji iz lične Pecine arhive.

Postavka koju je otvorio pisac Mihajlo Pantić, nosi naziv „Petar Peca Popović: Zaustavljenost – Rok memorabilije”. Osim ove postavke priređen je i  program u kome su sa Pecom učestvovali Dejan Cukić, Vladimir Pištalo, Mihajlo Pantić, Nenad Zlatanović, Milan Plećaš i bend „Vreme čuda”. Poštovaoci njegovog rada saglasni su da je Peca Popović kulturna institucija koja traje. On je kritičar koji uvek umeo da prepozna talenat i da pomogne muzičarima.

Dejan Cukić osvrnuo se na početak saradnje sa Pecom, koji je svojom posvećenošću u radu uticao i na karijeru ovog muzičara.

– Sagledavajući koliki je doprinos dao, mogu da tvrdim da Peca nije samo rok kritičar. Čak ne volim kada vidim da ga tako potpišu jer on gotovo nikad nije kritikovao. Peca je uvek umeo da prepozna talenat i želeo je samo da pohvali i pomogne muzičarima – uverava Cukić, koji je podsetio i na Pecin dar za  organizaciju nekih od najvećih koncerata u bivšoj  Jugoslaviji. Cukić je sinoćno druženje obogatio pesmom „Ima neka tajna veza”.

Bilo je mesta i za šalu kojoj nije odoleo Peca Popović – nasmejao je svoje goste jer je sada siguran kako je uspela proba njegove sahrane, prenosi Tanjug.

– Ljudi uglavnom ono što misle o vama čuvaju da kažu kad umrete, ali ja sam doživeo da to sada čujem – kazao je Popović. Ocenjujući izložbu, on je priznao i da mu je žao što se tu nisu našle mnoge stvari koje su ostavile pečat u njegovom životu, kao što je njegova prva gitarijada, govor koji je održao u Ženevi jer je prvi na svetu štampao Konvenciju o pravu deteta, prvi koncert „Bajage i instruktora” u Domu sindikata koji je bio rasprodat, koncert „Ju grupe” 1971. godine i još ponešto što je njemu drago, a drugi nisu videli.

– Mi smo generacija koja je volela muziku i živela za muziku – naveo je Popović, zadovoljan što mu je ovaj   posao omogućio da proputuje ceo svet i da se druži sa najvećim ljudima svog posla, koji su svirali, pevali, nosili dobrotu i talenat. Sve ovo parama se, kako je poručio, ne može kupiti. U nizu onoga što je radio prisetio se i da je legendarnog Hendriksa gledao i slušao dva puta, i to 18 dana i 36 sati pred smrt.

– O njegovoj smrti saznao je u vestima sedeći na obali jezera u Škotskoj. Sećam se dve emocije – nisam bio iznenađen i osećao sa se tako prazno. I samo sam dva puta skupljao sve novinske tekstove – kada je otišao Hendriks i kada je otišao Tito, deset godina kasnije – objasnio je Peca.

Petar Peca Popović, novinar, rok kritičar, publicista i kolumnista „Blica”, autor je knjige „Rokopisi”, sa Mihajlom Pantićem koautor knjige „Biti rokenrol”, a pisac je i priča i eseja u kultnim rok časopisima „Džuboks” i „Rok”, na prvom muzičkom Radiju 101 – programa Radio Beograda i na prvoj alternativnoj televiziji OK kanala. Ovogodišnji je dobitnik nagrade Fondacije „Tanja Petrović” za izuzetan doprinos afirmisanju kulture i umetnosti u medijima.