Salaš u ritu s leve strane Dunava

Dva tri kilometra od sela Lok, uz levu obalu Dunava oživeo je jedan salaš. Po dugoj tradiciji na ovakvim mestima postoji „svašta nešto”. I od davnih vremena  ovde se živi bez preke potrebe da se često odlazi u urbane centre. Ovaj salaš, mada su do njega doprle struja, te–ve slika, internet i druge blagodeti modernog življenja i dalje je u zapećku, tako blizu i tako daleko.

Nenad Ćiro je započeo oživljavanje salaša pre deset godina. Tek je pri kraju prvog zamišljenog ciklusa. Završava mlekaru u kojoj treba da proizvodi sir po orginalnom receptu. Ćiro se dve decenije bavio biznisom u Rusiji. a u Moskvi, mu i danas živi porodica, supruga i dva sina koja su još u fazi studiranja.

– Nešto ušteđenog novac namerno sam uložio  na ovakvo mesto. Želim mir i zelenilo, i da nakon dugogodišnje vreve slušam  samo oglašavanja  divljih i domaćih životinja. Najsrećniji bi bio kada bi u urbanim naseljima ja i danas morao da kupujem samo so i šećer, kao i nekada. Želim da obezbedim uslove za samoodržanje, ne da stvorim veliki biznis od koga bi moji naslednici lagodno živeli. Oni retki koji ovde naiđu skeptično vrte glavom, svesni da su moji ovdašnji prihodi još uvek skromni, kaže Nenad i objašnjava kako se u ovaj posao nije upustio da bi se obogatio preko noći i naglašava kako oni koji to žele ovde ne dolaze. On već sada uživa kada vidi kako se kroz vrbake vrzma njegovo blago– krave, koze, ovce. U oborima su i vijetnamske i domaće svinje, čuje se kokodakanje kokošiju.

Savremeni avanturista ističe da njegovi planovi nisu bez osnova. Na levoj obali Dunava, podno Titelskog brega, u  susedsvu su uglavnom nedirnute oaze i sve više stočara se interesuje da podigne slične salaše u kojima bi držali stoku. – Nisam ljubomoran, naprotiv. Njihovo mleko zajedno sa svojim mogao bi da prerađujem u s mlekari i već vidim kako su oživeli  dosad nenaseljeni ritovi uz našu najveću reku. Oni su za stočarstvo prava meka. Tu bi mogli da se razvijaju različiti vidovi bavljenja stokom, a ovo zemljište nije za intenzivno ratarenje koje se , uglavnom, praktikuje u Vojvodini, kaže novopečeni salašar iznoseći nadu da će  uskoro ovde da se nižu razne farme. –Mislim da bi u ovom smeru trebali da krenu i mladi iz okolnih sela. Ovde bi mogli da se bave svojim biznisom ili da plate zarađuju kod drugih već angažovanih u stočara. To im je mnogo bolje nego što su do sada masovno odlazli u velike centre gde rade na zamornim trakama, za male pare i uz velike stanarine, kaže Nenad naglašavajući , svako malo, svoje opredeljenje da želi da se bavi nečim što je korisno za sve, da živi usporeno i da se ne opterećuje se tim da li će njegova deca da preuzmu ovaj posao. Neko valjda hoće posle njega.

U podizanju mlekare stručnim savetima pomogla je profesorka sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Anka Popović Vranješ , kao što mu je tehnolog  Jovan Bugarčić davao savete oko tehničkih rešenja, a vlada AP Vojvodine dala mu je finansijsku podršku.

Stočarstvo ne može da se oporavi bez pomoći države. Da bi mogli da proizvodimo mleko i meso koje sada stranci traže na našem tržištu mora im se pomoći.

– Nije problem što je moja farma udaljena od naselja  dva, tri kilometra. Dolaze ljudi i raspituju se da se dosele i da drže stoku u mom komšiluku, ali je problem put kojim je nemoguće prići kada dani okišaju. Iskreno se nadam da će u opštini Titel smoći snage da bar na toj kratkoj trasi par dana angažuju bagere, da se pospe pesak i onda će, ubeđen sam, uz put da niknu nove farme, tvrdi Nenad i konstatuje da bi vlast u opštini na taj način malom pažnjom mnogo pomogla razvoju stočartsva. Treba reći da salaš u zadnje vreme obilaze Rusi i raspituju se o mogućnostima za podizanje novih otvorenih farmi.

Salašar je nedavno zapao u probleme jer je zbog rekonstrukcije  elektro mreže ostao van nje. Bilo je strašno teško jer nije bilo struje za mužu i vodu za napajanje stotinak grla stoke. Ipak naišao je na razumevanje Elektrodistribucije Elektrovojvodine u Zrenjaninu, pre svega zahvaljujući direktoru Stevici Cigulovu. To nije bio prvi put da se on založi za hitno rešavanje problema stočara, odnosno onih koji žive na osami, dalje od glavnih vodova za struju.

Neko od prethodnih salašara, očigledno je bio imućan, izgradio je ovde prekrasnu fontanu i zasadio park čiji deo je sačuvan.–Ja umesto vode u fontani zamišljam slapove mleka, kaže Nenad Ćiro.