Gradovi u pokretu – postosmansko nasleđe

Izložba „Gradovi u pokretu – postosmansko nasleđe” predstavljena je u Istorijskom muzeju Srbije. Autor projekta i kustoskinja postavke je profesor dr Nataša Mišković, dok su autori dizajna Irena i Igor Stepančić. Postavka kroz foto-građu preuzetu iz jugoslovenskih i turskih dnevnih listova prati razvoj novih država nastalih na ostacima Osmanskog carstva. Panoe krasi dve stotine digitalno obrađenih fotografija koje beleže promene Beograda, Sarajeva, Istanbula i Ankare tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka.

Organizator je Muzej Jugoslavije i Univerzitet u Bazelu. Izložbu je otvorio ambasador Švajcarske u Beogradu Filip Ge, podsećajući da je ovaj događaj podržala Švajcarska fondacija za nauku.

– Međuljudska razmena predstavlja okosnicu bilateralne saradnje Švajcarske i Srbije – kazao je Ge i ocenio da izložba omogućava posetiocima da sagledaju zajedničko postosmansko nasleđe kroz putovanje od Ankare do Beograda i od Istanbula do Sarajeva.

Kroz objektive foto-reportera „Politike” i „Vremena” i istanbulskih listova „Džumhurijet” i „Akšam”, izložba istražuje kako su obnovljeni centralni delovi ovih gradova da bi predstavili vrednosti novih vlada, ali i kako je stvaran novi čovek – moderan građanin uz pomoć masovnih sportskih manifestacija, novih trendova u odevanju i ponašanju.

Postavka je svoju premijeru imala u Bazelu, a nastala je kao rezultat međunarodne saradnje u okviru naučnoistraživačkog projekta SIBA (Vizuelni pristup istraživanju svakodnevice u turskim i jugoslovenskim gradovima dvadesetih i tridesetih godina) pod vođstvom Nataše Mišković, profesorke na Bliskoistočnim studijama Univerziteta u Bazelu.

Izložba ima cilj da Zapadnoj Evropi prenese jugoslovenska i turska istorijska iskustva osporavajući rasprostranjene predrasude prema velikim imigrantskim grupama u ovim zemljama.

Postavka je osmišljena i kao svojevrsna zagonetka koja posetioca podstiče na istraživanje i od njega traži da odgonetne iz kog grada potiče svaka od prikazanih fotografija. Na ovaj način ističe se teza da svi ovi gradovi imaju mnogo više zajedničkog nego što se danas pretpostavlja.

Posetioci mogu i da se fotografišu ispred istorijskih pejzaža, koji su digitalne intervencije Mehmeda Akšamije, profesora iz Sarajeva, kao i da probaju modne detalje karakteristične za doba koje je oživljeno na postavci.

Među mnogobrojnim posetiocima bio je i filmski reditelj Lordan Zafranović, koji je napravio film o ovoj postavci. Izložba će biti otvorena do 28. januara, a zatim putuje u Istanbul, Sarajevo, Grac i Kembridž.