Teroristi u Grčkoj dižu glavu

Od našeg dopisnika

Atina – Teroristički napad na policiju ispred sedišta socijalističkog Pasoka u centru Atine, u kojem samo igrom slučaja nije bilo žrtava i za koji je odgovornost preuzela „Revolucionarna samoodbrana”, pokazao je da teroristi u Grčkoj ponovo „dižu glavu”.

Ustanovljeno je da je na policajce iz obezbeđenja zgrade, u kojoj se tada nalazilo tridesetak partijskih radnika, pucano iz istog oružja koje je korišćeno i u prethodnim terorističkim napadima na Pasok, u januaru i aprilu ove godine, kada je ranjen policajac. Ista teroristička organizacija odgovorna je i za napad na meksičku ambasadu u centru Atine u leto 2016. godine, kao i za još jedan napad na kancelarije Pasoka pre tri godine.

Njihovo delo je i granatiranje francuske ambasade prošle godine zbog, kako su napisali u prilično maglovitom proglasu, „politike koju Grčka, Francuska i Meksiko vode prema migrantima, specijalnim pokretima i lokalnim zajednicama”.

Predstavnici Pasoka – koji su 1999. dva puta bili meta akcija i ozloglašenog „17. novembra”, čiji su akteri uhapšeni 2002. godine – i ovog puta optužuju vladu da nije preduzela ništa da spreči napade i razračuna se sa teroristima. Iako je premijer Aleksis Cipras napad na policiju i prostorije Pasoka nazvao „direktnom provokacijom protiv demokratije” i naložio Ministarstvu za zaštitu građana energične akcije, iz opozicije pljušte optužbe.

Ona tvrdi da vlada „ne kontroliše situaciju u Grčkoj”. Lider opozicije Kirijakos Micotakis je gotovo ponovio Ciprasove reči: da su „meci usmereni protiv demokratije”.

Svegrčka federacija policajaca traži da se preduzmu hitne mere i zaštite pripadnici policije, da im se daju konkretna ovlašćenja i da se jednom zauvek reši fenomen nasilja protiv uniformisanih osoba u Eksarhiji. Oni su, kažu, u tom centralnom delu grada – gde se decenijama svakodnevno bacaju Molotovljevi kokteli na policiju, pale automobili, uništava imovina i živi u strahu – direktna meta anarhista i „kapuljaša” protiv kojih, kako tvrde, nemaju adekvatna ovlašćenja.

Pred problemom Eksharhije, koju smatra getom anarhista, decenijama se zatvaraju oči. Upravo tu teroristi i svi pripadnici gradske gerile  imaju utočište, jer nijedna vlada do sada nije uspela da poništi zakon kojim se policiji zabranjuje da ulazi na teritoriju tamošnjeg  univerziteta.

Reč je o Politehničkom fakultetu. Od pada vojne hunte, koja je u krvi ugušila studentski ustanak, policija ovde nije imala pristup. Nijedan rektor, kao ni bilo koja vlada, nisu uspeli da zaustave njihovo delovanje, niti da spreče otvorenu trgovinu drogom i cigaretama.

Porast kriminala u Atini zabrinjava građane nenavikle na ubistva i razbojništva u centru grada. Bezočno ubistvo advokata u centru, ubistvo 32-godišnje žene na centralnom atinskom groblju, rasistički napad na porodicu avganistanskog dečaka Amira, koji je trebalo da na paradi povodom „Dana ’ne’”, kao dobar učenik, nosi znamenja svoje škole i Grčke, ali mu to nije dozvoljeno jer je „musliman, a otac mu nije Grk” – sve to uzburkalo je ovdašnju javnost.

Malom Amiru, koji je sa porodicom morao da napusti privremeni smeštaj zbog kamenica koje su poletele u njihove prozore zajedno sa gomilom pogrda, premijer Cipras je kao poklon lično uručio grčku zastavu. To, nažalost, nije umanjilo osećaj gorčine i straha koji je sve prisutniji među Grcima.