Koje naučne oblasti nemaju predstavnike u SANU

Generalni sekretar Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Marko Anđelković rekao je danas da na predstojećim izborima za nove dopisne članove SANU, pored neupitnog kvaliteta naučnog i umetničkog rada kandidata, treba imati u vidu i neravnotežu u broju članova između pojedinih odeljenja i starosnu dob kandidata.

Anđelković je na konferenciji za novinare naveo da SANU trenutno ima 134 člana (98 redovnih i 36 dopisnih), od čega je devet članova neaktivno, odnosno van radnog sastava, te se obimne aktivnosti te institucije zasnivaju na pregnuću 125 njenih članova.

On je ukazao na neravnotežu u broju članova između pojedinih odeljenja SANU, što je, kako je primetio, refleksija narušene ravnoteže u zastupljenosti pojedinih nauka u okviru Akademije, pa i određenih oblasti u okviru njih.

Pojedine oblasti nauka i umetnosti koje su svojevremeno bile dominantne u radu i životu SANU, danas uopšte nemaju svoje predstavnike u ovoj vrhovnoj naučnoj i umetničkoj instituciji.

Anđelković je precizirao da su egzaktne i prirodne nauke zastupljene sa 87 članova (65 odsto svih članova SANU), a s druge strane društvene nauke predstavljaju 35 članova (26 odsto), dok u Odeljenju likovne i muzičke umetnosti je 12 članova (9 odsto).

„Normativni uslovi za popravljanje postojećeg stanja su obezbeđeni time što su izvršene izmene Statuta i uvedena institucija numerus klausus, kako na nivou Akademije (ukupan broj članova radnog sastava SANU ograničava se na 160), tako i na nivou odeljenja (svako odeljenje može imati najviše 25 članova u radnom sastavu)”, rekao je on.

Predsednik Komisije za praćenje izbora SANU akademik Antonije Đorđević objasnio je da odeljenja koja već imaju 25 članova u radnom sastavu ili se njihov broj veoma približava tom broju, dužna su da se postaraju da broj predloga za nove članove SANU ne prelazi utvrđeni numerus klausus.

Ukoliko odeljenja predlože Izbornoj skupštini veći broj kandidata, tada Predsedništvo SANU odbacuje broj predloženih kandidata i Izbornoj skupštini upućuje konačnu listu kandidata, pri čemu će se voditi računa o tome koji su kandidati dobili najveći broj glasova u odeljenjima.

Anđelković je skrenuo pažnju na činjenicu da se tokom poslednjih nekoliko izbornih ciklusa prosečna starost novoprimljenih dopisnih članova povećavala, te je tako 2000. godine iznosila 57 godina, a 2015. 62 godine i dodao da je u ovoj godihni prosečna starost članova SANU 73,25 godina (kreće se između 47 i 94 godine).

Iako naglašava da starosna struktura nije u obrnutoj korelaciji sa aktivnošću članova SANU, Anđelković naglašava da takav trend nije poželjan sa stanovišta ostvarivanja ukupne društvene uloge SANU, te bi vođenje računa o starosnoj dobi kandidata za nove dopisne članove, takođe trebalo da bude jedan od aspekata predstojećih izbora za članove SANU.

„Mišljenja smo da bi, ako se realizuje prijem novih dopisnih članova koji bi bio u okviru proseka ostvarenog tokom šest prethodnih izbornih ciklusa (17 novoprimnjenih dopisnih članova), bilo relativno moguće zadovoljiti željene ciljeve”, rekao je generalni sekretar.

On je podsetio da u procesu predlaganja kandidata i izbora novih članova SANU krucijalnu ulogu imaju odeljenja, ali i naglasio da očekuju izuzetnu aktivnost u pogledu predlaganja kandidata za nove dopisne članove SANU od strane senata univerziteta, izbornih i naučno-nastavnih veća fakulteta i visokih vojnih škola, naučnih veća istraživačkih instituta, kao i naučnih organa upravljanja naučnih društava i udruženja umetnika, kao normativno ovlašćenih predlagača van SANU.

Poziv za predlaganje kandidata za dopisne članove SANU upućen je 31. oktobra, a Izborna skupština zakazana je za 8. novembar sledeće godine. (Tanjug)