Migrantski san u Las Vegasu

– Volite li Vegas?

– Ne gospođo, ni najmanje. Verovatno bih ga voleo da sam došao u svojim dvadesetim ovde. Ne, zaista. Nadam se da je ovaj odgovor dovoljan, sledeći!

Prođoh ovu zemlju uzduž i popreko. Kamionom, avionom, autom pa čak i brodom. Prođoše dvadeset, bliže se četrdesete.

Bog mi podario decu, dao mi smisao životu. Ne lutam ko nekad. Sve i da želim, vremena nemam.

„Četrdeset mi je godina, ružno doba: čovjek je još mlad da ne bi imao želja a već star da ih ostvaruje. Tada se u svakome gase nemiri, da bi postao jak navikom i stečenom sigurnošću u nemoći što dolazi. A ja tek činim što je trebalo učiniti davno, u bujnom cvjetanju tijela, kad su svi bezbrojni putevi dobri, a sve zablude korisne koliko i istine. Šteta što nemam deset godina više pa bi me starost čuvala od pobuna, ili deset godina manje pa bi mi bilo svejedno. Jer trideset godina je mladost, to sad mislim, kad sam se nepovratno udaljio od nje, mladost koja se ničega ne boji, pa ni sebe..” (Derviš i smrt - Meša Selimović)

... – Ne gospođo. Vegas je divan grad. Oprostite, nismo se razumeli.

Muke su to. Hteo bih istinu, ali kad radiš u uslužnoj delatnosti, nasmej se i zažmuri. Ljudi dolaze da se odmore, zaborave na probleme, tvoje je da im pomogneš da se osećaju posebno. Da se provedu.

Koliko puta i sam upalim TV sa velikim očekivanjima od kojekakvog filma, a ono, ćorak. Uostalom, svako ponašanje koje je drugačije od očekivanog prilično zbuni prosečnog Amerikanca.

Na ustaljena pitanja najbolje je odgovarati - ustaljeno. Nebrojeno puta sam probao drugačije i ne ide. Ritam života i karakter društva formiranog u konstantno promenljivim okolnostima liberalnog kapitalizma ostavlja prostor jedva površnoj konverzaciji. Hoćete o klimi, svetskoj politici, korporacijama, predstavama, filmovima- zaboravite. U 99 odsto slučajeva priča se o hrani i sportu.

***

Posla više nema, ostajem sa decom. I sreća, i briga. Supruga sad zarađuje za sve nas. I pitam se šta mi je ovo sve trebalo. Koga ja zavaravam. Davno sam pogrešio, ne jednom. Ispaštam, čini mi se grehove i nekih prethodnih generacija. Posle 15 godina i kriminalac ode kući, ili gde ga duša vodi, ako je od duše šta ostalo. Zakon poštujem. Ali mi san o slobodi sve više bledi.

Ko bi da to razume? Eh, jedna li je istina. Da jeste, čovek bi tu stavio tačku, tražio je više ne bi.

Imigrant dosanja svoj san, ukoliko je srećan. To nema veze da li se ogrešio o zakon. Samim tim što je tu, prekršio je mnoga pravila. Sve što želi je sloboda i mir. Sve manje od toga je još jedan dobro izreklamiran, očajan film. Ako srećan nije, očajan postaje.

Očaj, beda, nevera, sve sam to video u mračnim devedesetim i posledice i danas osećam i vidim. Moja generacija rođena 70-tih  apsolutno je promašena. Voz istorije preskočio je našu stranicu, sve što dotaknemo čini mi se da je osuđeno na propast. Država, ne jedna, raspala u delove. Institucije, baš sve, ogoljene, apsurdne u svom postojanju. Porodica očerupana, doterana do zida, sa moralom prikucanim na krst, svakodnevno u iskušenjima i nemiru. A mi, verovatno upamćeni kao poslednji ljudi koji su koristili analogni telefon. OMG. (O moj Bože)

***

Gde je bilo naj? U Njujorku gospodine, grad je pravi. Poseban je to osećaj. Uvuče vas u njega, dosta vam i da, nešto vam oduzme, ali ako niste pažljivi i proračunati, progutaće vas. Vegas je, složićete se, druga priča. Ko neki Diznilend za odrasle. Svetlucav i obećavajući. Opasan i zavodljiv. Zavisi od vaše perspektive i džepa.

Nevada više nudi. I planine, i jezera, stene stare milenijumima, hladna a opet magična Kolorado reka i Veliki kanjon uhvaćeni u svojoj vanvremenskoj borbi.

Da gospodine, toplo vam preporučujem da svoje zarađene novce potrošite na vožnju helikopterom, ili balonom, zašto ne? Svet je mnogo lepši van kazina… Ponesite svoje kamere i telefone, biće to prava filmska priča. Do viđenja i srećno!

Vlad, Las Vegas