U zemlji loše ispričanih bajki

Solun- Jedan od najsnažnijih novih grčkih filmova prikazanih na 58. Solunskom festivalu svakako je film „Linije” scenariste, reditelja i producenta Vasilisa Mazomenosa. Gotovo hiperrealističko, višeslojno delo koje skenira grčku svakodnevicu, kao produkcijska celina deluje savršeno, čak i veoma skupo, iako je u nastanak ovog filma uloženo svega nešto više od sto hiljada evra. Mazomenos, autor animiranih, eksperimentalnih i igranih filmova: „Dani besa – Rekvijem za Evropu”, „Trijumf vremena”, „Novac, mitologija i tama”, „Sećanje”, „Reči i gresi”, „Krivnja” i „Deseti greh”, kao producent zna kako se od onog malo može napraviti mnogo na filmu, koji je veoma skupa umetnost. U tom smislu srpskim producentima bi mogao da održi korisnu lekciju. Možda baš jednu od onih koje nesebično deli i studentima u svojoj maloj i veoma uspešnoj filmskoj školi koja svake godine iznedri oko 25 kratkih filmova.

Vasilis Mazomenos je i inače stari srpski znanac. Na beogradskom Festu 1996. i 1997. godine prikazivani su njegovi prvi filmovi (oba animirano-eksperimentalna), a on sam, tada veoma mlad, divno se uz Cakanu proveo na splavu zvanom „Blek pantersi”, čak se u Beogradu i zaljubio.

U razgovoru za „Politiku“ sada kaže: „Vi niste ni svesni koliko ste mi prikazivanjem filmova na Festu pomogli i to baš tokom tih ratnih godina koje su za vas bile veoma teške. Srbi su me kao autora otkrili i učinili da postanem međunarodno priznat. Srbija zato nije za mene samo bliska zemlja, ja je osećam i volim kao svoju drugu kuću...”