Ubojiti kundak Džejka Mandušića

Srp­skom voj­ni­ku, ma ko­ju uni­for­mu no­sio.
Ova­ko po­či­nje pri­ča o Sr­bi­ma – ame­rič­kim rat­nim he­ro­ji­ma u isto­i­me­noj knji­zi Du­ša­na Bap­ca, ko­ji ot­kri­va ma­lo po­zna­te de­ta­lje iz isto­ri­je stva­ra­nja SAD do da­nas.

U prethodnom tek­stu smo se ba­vi­li isto­ri­ja­tom do­se­lja­va­nja Sr­ba u Ame­ri­ku, a u ovom na­stav­ku ot­kri­va­mo ne­ka ime­na i nji­ho­ve pri­če ko­je su do sa­da ži­ve­le uglav­nom u se­ća­nju po­ro­di­ca či­ji su pri­pad­ni­ci za svo­ju hra­brost do­bi­li naj­vi­še či­no­ve u ame­rič­koj voj­sci i naj­vi­ša od­li­ko­va­nja SAD.

Aleks Džejk Man­du­šić: Od­li­ko­van Kon­gre­snom me­da­ljom ča­sti u Pr­vom svet­skom ra­tu. Pre ra­ta je bio po­li­ca­jac u Či­ka­gu. Big Džek, ka­ko su ga zva­li, kao vod­nik u 33. pe­ša­dij­skoj di­vi­zi­ji to­kom ak­ci­je u Fran­cu­skoj, ka­da su svi ofi­ci­ri stra­da­li, pre­u­zeo je ko­man­du, po­veo vod u na­pad i ba­jo­ne­tom ubio pe­to­ri­cu ne­pri­ja­te­lja. Ka­da se ba­jo­net slo­mio, ko­ri­stio je kun­dak pu­ške i za­ro­bio 15 voj­ni­ka. Na­kon za­vr­šet­ka ra­ta, ne­ko­li­ko go­di­na je bio u Gar­di kra­lja Alek­san­dra. Do­bio je naj­ma­nje de­set od­li­ko­va­nja iz se­dam ze­ma­lja (Fran­cu­ske, Ju­go­sla­vi­je, Ita­li­je, Ve­li­ke Bri­ta­ni­je…).