Medicina bez inženjera nije moguća

I dok nji­ho­ve ko­le­ge ši­rom sve­ta raz­vi­ja­ju ro­bo­te hi­rur­ge i ve­štač­ka sr­ca, bi­o­me­di­cin­ski i kli­nič­ki in­že­nje­ri u Sr­bi­ji ni­su uvr­šte­ni ni u spi­sak za­ni­ma­nja. Ume­sto da bu­du ino­va­to­ri ko­ji će odr­ža­va­ti, pro­jek­to­va­ti i una­pre­đi­va­ti me­di­cin­ske apa­ra­te – što je sa­mo deo nji­ho­vog opi­sa po­sla – pred­stav­ni­ci ovog esna­fa u na­šoj ze­mlji naj­če­šće se svo­de na teh­nič­ko oso­blje ko­je pri­klju­ču­je ka­blo­ve i po­pra­vlja kva­ro­ve. 

To je uto­li­ko čud­ni­je ako se zna da Sr­bi­ja ima du­gu tra­di­ci­ju bi­o­me­di­cin­skog in­že­njer­stva za ko­je se i da­nas ško­lu­ju ka­dro­vi na ne­ko­li­ko ov­da­šnjih fa­kul­te­ta. Me­đu nji­ma je i Ma­šin­ski fa­kul­tet u Be­o­gra­du, na ko­jem je ne­dav­no odr­žan pa­nel o svim ovim pro­ble­mi­ma.