Srpsko-američki desant na Lisičji jarak

Prohladno i vetrovito jesenje vreme nije bilo prepreka za padobrance vojski Srbije i SAD da još jednim skokom završe petodnevnu zajedničku obuku sprovedenu na aerodromima u Batajnici, Kovinu i na „Lisičjem jarku”. Dva američka transportna aviona tipa „herkules” pojavila su se juče, nešto posle 11 časova, iznad beogradskog sportskog aerodroma u niskom letu.

Četvoromotorni turboelisni avioni leteli su sporo na visini od svega 300 metara a tačno iznad velikog crvenog znaka, postavljenog na travnatoj pisti, jasno se videlo kako kroz bočna vrata letelice jedan za drugim iskaču vojnici – nekoliko sekundi kasnije, jednom za drugim, otvarali su im se padobrani kojima su se prizemljili.

Na aerodromu „Lisičji jarak” u dva naleta iskočilo je ukupno 120 srpskih i američkih padobranaca, pripadnika Specijalne brigade VS i američke 173. vazdušnodesantne brigade. Nešto kasnije u zajedničkoj koloni došli su do zvanica i novinara.
Predsednik Srbije je podsetio na saradnju Vojske Srbije sa Evropskom komandom Oružanih snaga SAD, kao i sa Nacionalnom gardom Ohaja.

– Verujem da ćemo ovakvu vrstu partnerstva i saradnje unapređivati i ubuduće, pri čemu će Srbija, razume se, uvek ljubomorno čuvati svoju vojnu neutralnost – istakao je Vučić.
Ambasador Skot je istakao da su ovakve vežbe važne zbog interoperabilnosti vojski, ali da je ovde bitna i simbolika – srpski i američki vojnici ovog puta su radili zajedno, kako je rekao, „rame uz rame”.

– Gradimo nove odnose i spremamo se za izazove u budućnosti – istakao je Skot u trenutku kada je jedan „mig 29” preleteo preko „Lisičjeg jarka” i nakratko zaglušujućom bukom onemogućio dalji razgovor na ovom sportskom aerodromu.
General Džon Gronski, zamenik komandanta Evropske komande Oružanih snaga SAD zadužen za Nacionalnu gardu, istakao je značaj ovakvih vežbi za izgradnju spremnosti jedinica i stabilnosti u regionu. On je podsetio da srpski i američki vojnici već godinama uspešno sarađuju.
Kapetan Bojan Kovačević rekao je da su pripadnici Specijalne brigade VS sarađivali sa mnogim specijalnim jedinicama koristeći razne padobrane. Ovog puta su, kako kaže, prvi put skakali sa američkim padobranom T-11 koji spada u one sa delimično upravljivom kupolom, pa je u tom smislu teže skakati sa njim nego sa upravljivim padobranom tipa „krilo” koji se inače koristi u Vojsci Srbije.
Ovaj američki padobran vojnika na zemlju spušta prosečnom brzinom od oko šest metara u sekundi, a cilj je da se padobranci što brže bezbedno spuste na tlo kako bi što kraće u vazduhu bili meta neprijateljskim snagama. Padobran T-11 se koristi u mnogim armijama širom sveta.
Desant na „Lisičji jarak”, kao i na aerodrom u Kovinu u četvrtak, izvršen je iz američkih transportnih aviona C-130 J „herkules”. Reč je o najsavremenijoj verziji ovog transportnog aviona koji se koristi decenijama, a od ranijih tipova se razlikuje po „digitalnoj” pilotskoj kabini i specifičnim elisama motora. Avioni koji su doleteli u Srbiju su iz baze u Ramštajnu, u Nemačkoj.
Američka 173. vazdušnodesantna brigada, čiji pripadnici su poznati i i pod popularnim nazivom „Nebeski vojnici”, stacionirana je u Vičenci, u Italiji. Poslednjih godina aktivni su na istoku Evrope, gde odlaze po potrebi zbog ojačanja snaga NATO-a ili obuke lokalnih jedinica. Angažovani su u baltičkim državama, ali i u Ukrajini.
Ova jedinica ima ratno iskustvo iz Avganistana i Iraka. Iza njih je i vijetnamski rat, bili su akteri operacije „Džankšn siti”, jedinog velikog desanta u tom sukobu. U Drugom svetskom ratu borili su se protiv Japanaca na Pacifiku, izveli su desante na Novu Gvineju i Korehidor.

Američki padobranci iz Vičence ove godine obeležili su stogodišnjicu osnivanja jedinice koja je kao pešadijska brigada osnovana 1917. godine, kada su SAD ušle u Prvi svetski rat, a koja je 1918. godine bila raspoređena na Zapadnom frontu.