Se­ća­nje na To­pov­ske šu­pe ne­sta­lo, lo­gor za­bo­ra­vljen

Je­dan zid – jed­na stra­šna uspo­me­na. Po­tam­neo od sun­ca i ki­še i ob­ra­stao u ši­blje, po­sled­nji je bra­nik se­ća­nja na ži­vo­te i stra­da­nje ne­ko­li­ko hi­lja­da lju­di ko­je je tam­ni­čio. A go­to­vo da ni­ko i ne zna šta on ozna­ča­va. Na Auto­ko­man­di, u zgra­da­ma po­red Ta­ba­no­vač­ke uli­ce ne­ma ni­ka­kvog obe­lež­ja da je na ovom me­stu bio pr­vi lo­gor za Je­vre­je u Sr­bi­ji – To­pov­ske šu­pe. Skrom­na plo­ča na ovom zi­du, sa ne­ko­li­ko is­pi­sa­nih re­či, je­di­no sve­do­čan­stvo o zna­ča­ju obje­ka­ta u ko­jem su osim Je­vre­ja sme­šta­ni i Ro­mi, le­tos je ukra­de­na. Ni­ko se ni­je se­tio da je za­me­ni i da par­če ze­mlje na ko­ji­ma su osim zi­da i još dve ba­ra­ke, do­stoj­no obe­le­ži. Kao da su svi di­gli ru­ke i ovu par­ce­lu, na ko­joj su pre 76 go­di­na is­pi­sa­ne naj­tu­žni­je stra­ni­ce na­še isto­ri­je, osta­vi­li za­bo­ra­vu.

To i ne ču­di, bu­du­ći da su nad­le­žni u ovom slu­ča­ju za­ka­za­li. To­pov­skih šu­pa se­ti­li su se ot­pri­li­ke u isto vre­me ka­da je Mi­ro­slav Mi­ško­vić, vla­snik „Del­te”, 2005. go­di­ne obe­lo­da­nio da će na ovom pro­sto­ru gra­di­ti naj­ve­ći tr­žni cen­tar na Bal­ka­nu, i on­da grad­skim sred­stvi­ma ure­di­li deo pla­ca.