Zujanje pčela Ljiljani je pesma

Pčelarstvom se širom sveta uglavnom bave muškarci. Žene pčelarke su retkost. U Srbiji sa ozbiljnijim brojem košnica ima pet-šest žena. Jedna od njih je i Ljiljana Sretenović (53), tehnološki tehničar, od roda Mijajlovića u mačvanskom selu Noćaju. Ljiljana sa stotinak košnica i među muškarcima spada u red većih pčelara u Srbiji.

– Pre deset godina rekla sam suprugu da kad nema posla za tehnologe želim da budem pčelarka. On se malo začudio, ali me je podržao. Rekla sam mu da su moji preci oduvek imali košnice i da je to iz dva razloga važno za seljačku kuću: zbog zdravlja i novčane dobiti. Zatim sam kupila stručne časopise i počela da učim o pčelama. Prve tri košnice sam nabavila od Radosava Parmakovića, iskusnog pčelara iz mog sela. Od njega sam dobila sijaset saveta kako i šta da činim u raznim prilikama. Vredi i literatura, ali živa reč i iskustvo su nemerljivi. Kad sam se jednom osvrnula i videla utabanu stazu oko mojih košnica i kad mi je zujanje pčela postalo omiljena pesma, tada sam shvatila šta je ljubav prema pčelama – veli Ljiljana.