Kraj jedne košarkaške ere
Када ће опет заиграти у најјачем саставу: репрезентација Србије на ОИ у Рију 2016. освојила је сребрну медаљу (Фото Н. Неговановић)
Sve se promenilo onog trenutka kada je Dražen Petrović potpisao 1988. četvorogodišnji ugovor s madridskim Realom za, kako je tada pisala štampa, milion dolara. Imao je „tek“ 24 godine. Staro pravilo – da igrači iz Jugoslavije ne mogu u inostranstvo pre 28. rođendana - razbilo se pod pritiskom tada nezamislivih suma novca.
Negde u to vreme počela je era koja bi mogla da se nazove globalizacijom. Ne toliko zbog ekonomskog ili filozofskog pristupa tom pojmu (npr, potiranja nacionalnih identiteta...), koliko zbog onoga što se zbivalo u košarci a što su obeležili turniri „Global gejms“. Susreti NBA klubova s „ostatkom sveta“, započeti 1984, u dogovoru generalnog sekretara Fibe Bore Stankovića i tek ustoličenog komesara NBA Dejvida Šterna, bili su najava ujedinjenja dva sveta. Stranci su polako osvajali NBA, počev od drafta 1985, na kojem su se pojavili Detlef Šremf, Uve Blab (obojica SR Nemačka), Fernando Martin (Španija) i Georgi Glučkov (Bugarska). Posle su došli Vlade Divac, Dražen Petrović (obojica Jugoslavija), Aleksandar Volkov, Šarunas Marčuljonis (obojica SSSR)...